ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Политика22/06/2018

ДИЛБЕРОВИЋ СЕ НАДА ДА ЋЕ РОК ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ БИТИ ИСПОШТОВАН

 

САРАЈЕВО, 22. ЈУНА /СРНА/ - Директор Дирекције за европске интеграције БиХ Един Дилберовић изразио је наду да би институције БиХ могле испоштовати рок Европске комисије од три мјесеца у којем треба да одговоре на 655 додатних питања на Упитник, с обзиром да је успостављени механизам координације показао да у потпуности функционише.

 

"Еворпска комисија је у допису са додатним питањима отприлике навела да би цијенила да БиХ да одговоре у року од три мјесеца, ако је могуће. Рокови ће бити одређени у оквиру механизма координације, радних група, комисије и евентуално колегијума, ако буде потребе за његовим дјеловањем у овом случајевима", рекао је Дилберовић новинарима.

Према његовим ријечима, кренуло се у превођење додатних питања, а почетком наредне седмице, кад тај посао буде окончан, биће преведена верзија која ће бити постављена на веб-страници Дирекције и упућена институцијама кроз информациони систем.

"Очекујемо да нећемо имати оне почетне бољке које су биле код 3.242 питања и да ће код додатних питања тај процес ићи већ устаљеном и утабаном стазом", рекао је Дилберовић.

Он је навео да ће институције припремати одговоре и пунити информациони систем, а радне групе ће их сублимирати и технички финализовати.

"Кад се постигне консензус у радној групи одговори ће бити дати на превођење. Потпуно је исти ред корака као што је био за првих 3.242 питања", рекао је Дилберовић.

Он је појаснио да је БиХ 14 мјесеци било потребно на одговарање иницијалних 3.242 питања, јер нису постојали пословници и правилници о раду, те успостављена структура механизма координације, што је одузело највише времена.

"Добили смо 655 додатних питања која се односе на сва питања правне тековине ЕУ и нису постављена у контектсу да је БиХ у претходна 3.242 одговора на Упитник доставила неквалитетне одговоре, већ је ријеч о додатним питањима која појашњавају оно што су институције доставиле", навео је Дилберовић.

Он је појаснио да се траже појашњења и статистички подаци које БиХ није имала у тренутку када се одговарало на 3.242 питања Европске комисије, те навео да се 106 додатних питања односи на политичке критеријуме, економске 33, социјалну политику и запошљавање 43 додатна питања, правду, слободу и безбједност 36, те транспортну политику 39 додатних питања.

"Покривена је комплетна правна тековина ЕУ и то је један од главних разлога због којих смо добили први склоп, а и додатна питања. Тих 655 додатних питања се уклапа у просјек који је био у региону - око 20 одсто од укупног броја првих птиања", рекао је Дилберовић, истичући да је сличан случај био и у Србији, Црној Гори, Албанији, Македонији и Хрватској.

Директор ДЕИ-а је напоменуо да је међу 3.242 питања било око осам одсто оних о којима је одлучивао Колегијум за европске интеграције, као највеће политичко тијело у том погледу.

"Не вјерујем да додатна питања која се добар дио односи на техникалије институције БиХ неће завршити на вријеме. Врло је тешко говорити о роковима. Морамо имати неке оквирне рокове како би наше институције могле знати до када нешто треба заврштити", рекао је Дилберовић.

Он је истакао да ће одговоре на додатна питања припремати искључиво инститиције БиХ и да грађани и цивилно друштво неће партиципирати у њима.

Дилберовић је појаснио да би, након што БиХ достави одговоре на додатна питања, Еворпска комисија требало да почне да припрема мишљење о кандидатском статусу земље у ЕУ.

"Кандидатски статус може бити са условљавањем, без условљавања, уз услов за почетак преговора и у идеалном случају кандидатски статус и датум почетка преговора без икаквих условљавања", рекао је Дилберовић.