ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан09/05/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 11. МАЈА /СРНА/ - Данас је субота, 11. мај, 131. дан 2019. До краја године има 234 дана.

 

330. - Константинопољ постао нова пријестоница Римског царства. Назван је према цару Константину Првом Великом.

483. - Рођен ромејски цар Флавије Аникије Јустинијан Први, познат као Јустинијан Велики, који се прославио кодификацијом римског права, великом градитељском активношћу и освајањима. Тежећи обнови Римског царства, тај владар - рођен у једном селу код Наисуса под именом Управда, што на старословенском значи право, правда - покорио је 534. године Вандале у сјеверној Африци, 555. године Остроготе у Италији и освојио дио Шпаније. Ратовао је и против Персијанаца, који су угрожавали азијске провинције, али није успио да спријечи упаде Словена на Балкан. Према његовом налогу, најбољи правници су припремили "Корпус јурис цивилис", састављен од пречишћених закона римских царева, разних правних списа и извода за школовање правника. Тиме је сачувао норме римског права, што је имало изузетан значај за развој правне теорије у Европи. Сазидао је 537. цркву Света Софија, највећу у Цариграду, коју су послије освајања града 1453. Турци оскрнавили претварањем је у џамију и нагрдили њену архитектуру дозиђивањем четири минарета.

1686. - Умро њемачки физичар и проналазач Ото фон Герике, који је први демонстрирао вакуум и приказао чувени експеримент о ваздушном притиску. Такође је изумио ваздушну пумпу, ваздушну вагу и барометар.

1778. - Умро енглески државник Вилијам Пит Старији, вођа виговаца, британски премијер од 1756. до 1761. и од 1766. до 1768, чија је агресивна спољна политика преобразила Велику Британију у највећу свјетску колонијалну силу и Француску готово лишила колонија. Као шеф дипломатије и рата проводио је политику колонијалне експанзије и покренуо је 1756. Седмогодишњи рат, послије којег је Француска 1763. морала да уступи Великој Британији Канаду и да се повуче из Индије.

1852. - На Башчаршији у Сарајеву у пожару изгорјело око 2.000 дућана, 1.600 у власништву Срба. Срби из Србије притекли су у помоћ "једноплеменој и једнорођеној браћи", а списак дародаваца се чува у Архиву Београда.

1896. - Рођен српски композитор Јосип Штолцер, познат као Јосип Славенски, професор Музичке академије у Београду, који је, тежећи обликовању националног израза, спојио музички фолклор појединих балканских народа с модерном европском музичком техником. Дјела: "Балканофинија" за оркестар, "Симфонија Оријента", за хор и оркестар, "Пјесме моје мајке" за глас и гудачки квартет, четири гудачка квартета, виолински концерт, хорови, соната за виолину и клавир.

1901. - Рођен српски глумац Виктор Старчић, изузетно надарен за суптилне портрете, продуховљени умјетник с дубоким емоционалним и психолошким понирањем у улоге. Остварио је више сјајних улога у филмовима, а неке креације су ушле у антологију југословенског позоришта, попут Помета у "Дундо Мароју", Хљестакова у "Ревизору", Смрдића у "Родољупцима", Аурела у "Леди", Павлина у "Јегору Буличову", Глумца у представи "На дну", Лембаха у "Агонији", Дон Занеа у "Глорији".

1904. - Рођен шпански сликар Салвадор Дали, ексцентрик високог стила, један од највећих сликара 20. вијека, умјетник који је уздрмао темеље сликарства. Прошао је кроз фазе футуризма, кубизма и апстрактног рационализма, да би се приклонио надреализму, увијек с цртежом изведеним до перфекције. Сликао је ирационалан и фантастичан свијет снова и халуцинација. Тридесетих година је насликао дјела која су изазвала шок. Радио је и као костимограф и сценограф у филмовима шпанског режисера Луиса Буњуела "Андалужански пас" и "Златно доба". Написао је аутобиографско дјело "Тајни живот Салвадора Далија".

1925. - Умро српски сликар Стеван Тодоровић, члан Српске краљевске академије. Сликарство је учио у Бечу и Минхену. Почео је као романтичар са лијепим осјећањем за колорит, а завршио као хладни академичар. Израдио је око 300 портрета савременика, укључујући Корнелија Станковића, Ђуру Даничића, Владана Ђорђевића, краљицу Наталију.

1927. - Умро француски сликар шпанског поријекла Хуан Грис, пионир стила познатог као синтетички кубизам. У почетку је стварао под утицајем земљака Пабла Пикаса, а касније је нашао оригиналан израз у колажима и сажимању форми, на граници апстракције.

1940. - Потписан југословенско-совјетски трговински уговор. Страхујући од италијанских пријетњи, Југославија је тражила 200 авиона, тешку артиљерију, тенкове и бензин. Шеф совјетске дипломатије Вјачеслав Молотов је испоруке условио успостављањем дипломатских односа, што је учињено 25. јуна 1940.

1943. - Избјегличка југословенска влада у Лондону у Другом свјетском рату, на инсистирање британске владе, затражила од четничког команданта Драже Михаиловића да прекине сарадњу с окупаторима и успостави добре односе с партизанима.

1949. - Сијам промијенио име у Тајланд.

1949. - Израел примљен у УН.

1973. - Доњи дом парламента Савезне Републике Њемачке потврдио споразум о успостављању односа двију њемачких држава, чиме је окончано дугогодишње отворено непријатељство и непризнавање Демократске Републике Њемачке као суверене државе.

1988. - Умро енглески дупли агент Харолд Адријан Расел "Ким" Филби, један од најуспјешнијих у совјетској обавјештајној служби, у коју је ступио као студент у Кембриџу 1934. Послије рата био је официр за везу између британске и америчке обавештајне службе, што му је омогућило да у периоду "хладног рата" Москви доставља информације од највећег значаја. Кад је готово откривен, нестао је у Бејруту и обрео се 1963. у Москви, гдје је и умро. За изванредне заслуге за СССР, који је сматрао отаџбином, награђен је највишим совјетским одликовањима.

1992. - На таласу жестоке антисрпске кампање Запада у току насилног растурања Југославије министри иностраних послова Европске заједнице су одлучили да повуку из Београда амбасадоре својих земаља и да затраже суспензију чланства СР Југославије у Организацији за европску безбједност и сарадњу.

1996. - Амерички путнички авион ДЦ-9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полијетању с аеродрома у Мајамију, што није преживио нико од 110 путника и чланова посаде.

1997. - Суперкомпјутер компаније ИМБ "Дубоко плаво" ушао у шаховску историју, побиједивши у мечу од шест партија руског велемајстора Гарија Каспарова, свјетског шампиона у верзији ГМА.

1999. - Приликом бомбардовања моста преко Јужне Мораве у Владичином Хану НАТО авијација убила ученике гимназије Гордану Николић и Милана Игњатовића. Касетне бомбе су усмртиле двоје цивила у Нишу, а те бомбе, забрањене међународним конвенцијама, у селу Старо Грацко код Липљана одузеле су живот четворогодишњој Драгани Димић и једном старијем брачном пару.

2000. - Рођењем девојчице којој је дато име Аста - вјера на хинду језику - становништво Индије званично је достигло милијарду.

2006. - Умро амерички боксер Флојд Патерсон, првак свијета у тешкој категорији. Рођен је 1935. у многочланој породици афроамериканаца у Бруклину, веома млад посветио се боксу и 1952. у Хелсинкију, освојио је златну олимпијску медаљу у средњој категорији. Четири године потом постао је најмлађи професионални првак свијета, савладавши у пет рунди земљака Арчија Мура. У њујоршком Поло-граунду 1959. Патерсон је неочекивано изгубио титулу, пошто га је Швеђанин Ингемар Јохансон у трећој рунди чак седам пута послао на под. Годину дана касније, Патерсон се нокаутом реванширао Јохансону и вратио назив првака свијета. По мишљењу експерата, била је то једна од најљепших борби у рингу у дотадашњој историји "племенитог спорта".