ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 15/07/2019

ПАНТИЋИ ФАМИЛИЈАРНИМ ОКУПЉАЊИМА ЧУВАЈУ КОРИЈЕНЕ

 

Пантићи су кроз вијекове сачували свој углед, иако не спадају у бројније фамилије. Далеким поријеклом су из Црне Горе, а њихови преци, након дуже потраге за погодним мјестом за живот, послије 1835. зауставили су се на Равној Романији.

 

Приредио: Добрила АБАЗОВИЋ

СОКОЛАЦ, 15. ЈУЛА /СРНА/ - На скупу у мјесту Кнежина, код Сокоца, окупило се педесетак Пантића из села Придворица, у оловском крају, у Федерацији БиХ, у жељи да сачувају родбинске везе и потомцима оставе у аманет породичне коријене и традицију.

Предсједник организационог одбора овог скупа Миљан Пантић наводи за Срну да његова шира фамилија више од десет година на овај начин "отима од заборава" свој завичај, његује обичаје и преноси приче о прецима успјешним пчеларима, угајивачима коња и столарима по којима је ова фамилија позната.

"Окупљамо се традиционално прве недјеље по Петровдану, што смо и овај пут утврдили, у мјесту Кнежина у рубној мјесној заједници општине Соколац, која је најближа линији разграничења са сусједним Оловом, јер нам је најлакше доћи и вратити се ка Србији, гдје смо се углавном раселили", наводи Пантић.

Он истиче да се на овогодишњи фамилијарни скуп Пантића у Кнежини одазвало око 80 одсто позваних и да радује што је међу њима било скоро 20 дјеце.

Скупу Пантића у Кнежини претходила је посјета родном селу Придворица код Олова, уређење и обилазак породичног гробља Главица, те паљење свијећа на мјесту вјечног почивалишта њихових најближих.

Седамдесетогодишњи Милосав Пантић напустио је своје огњиште и добро имање у селу Придворица 1995.године, иако је све вријеме минулог рата било под контролом Војске Републике Српске, којој је и сам припадао, те је кров над главом нашао у Сланкамену код Инђије /Србија/.

Његова улога је, како каже, да младима пренесе да су Пантићи кроз вијекове сачували свој углед, иако не спадају у бројније фамилије, да су далеким поријеклом из Црне Горе, и да су се преци након дуже потраге за погодним мјестом за живот послије 1835. зауставили на Равној Романији.

Према причи наслијеђеној од старијих, тада се се петорица браће договорила да крену на различите стране, те у страху од турске казне узму презимена по именима глава породице, а да им крсна слава Свети Јоаким и Ана /Аћимовдан/ остане једина препознатљива родбинска веза.

Он тврди да су по имену Панто његови Пантићи добили и до данас задржали презиме умјесто ранијег Урошевић или Црнојевић - друга група по Мијату - Мијатовићи, по Мому - Мумовићи, по Вуји - Вујичићи и по Пеји - Пејићи.

Милосав тврди да се запис о родбинској вези Пантића из Придворице са познатим романијским траваром Јовом Мијатовићем може провјерити у његовим сачуваним документима.

Срето Пантић, са супругом Милојком и рођаком Раданом, вратио се у завичај и данас живи у Оловским Лукама, гдје је поново један од најпознатијих пчелара у Олову и сусједним општинама.

Боривоје Пантић /41/ живи и ради у Пљевљима /Црна Гора/ и жали што је његова генерација била приморана да почетком деведесетих година 20. вијека напусти родни крај и спас потражи у Србији, гдје је он завршио школу, а потом га је позив православног свештеника одвео у Црну Гору.

Он своје обавезе настоји да прилагоди једногодишњем фамилијарном скупу и "повратку у загрљај завичаја", чиме уљепша љето, јер се "сјећањем врати у срећне дане дјетињства" у којима је слушао ријеч старијих о традицији и прецима.

"Циљ овог окупљања је да се упознају наша дјеца, да одрже родбинске везе наших породица разасутих по свијету и да знају ко су, одакле потичу и гдје су им коријени", рекао је за Срну Боривоје Пантић током јучерашњег окупљања.

Он сматра да скуп Пантића из Придворице код Олова може послужити као примјер и свим другим фамилијама и наглашава да овај вид "мале саборности представља лијеп повратак прошлости, без које нема ни будућности“.

Пантић се нада да ће се наредном фамилијарном скупу одазвати и потомци по женској линији, увјерен да се на овај начин млађим покољењима најбоље преноси у насљеђе његовање традиције и чување фамилијарних коријена који ће увијек остати у Придворици код Олова.