ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 14/08/2019

У УНЕСКУ СЕ И ДАЉЕ СРПСКА ДЈЕЛА НА ЛАТИНИЦИ КЊИЖЕ КАО ХРВАТСКА

 

Мора се на основу лингвистичких критеријума тражити начин разврставња оног што припада српском језику од оног што припада хрватском језику и хрватској култури и књижевности

 

Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 14. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је Срни да се у Унеску књижевна дјела српских писаца писана на латиници и даље књиже као хрватска дјела, а још горе је што тога има и у Народној библиотеци Србије.

"Није ништа промењено. Када се у Унеско нешто упише потребна је велика процедура да се промени. И даље се тако књиже дела, што је неповољно. Када у Унеску нешто одлуче, јако тешко се мења ствар. Било би потребно да држава Србија уложи велики напор да се то промени", рекао је Танасић.

Што је још горе, рекао је он, у Народној библиотеци Србије постоје дјела која су писана латиницом ијекавицом, а књиже се као хрватска, јер је прије неколико година један тадашњи управник тако направио, не питајући струку.

"Тако да ми и даље у земљи пишемо и латиницом, а то се књижи у туђу књижевност и на туђи језик", рекао је Танасић.

Према његовим ријечима, оно што је латиница у Унеску је укњижено у хрватску књижевност и на хрватски језик.

"Зато је проблем са српском културом што се она цепа. Наравно, није идеално решење да се само преко писма и ијекавице или екавице разврстава књижевност и друга дела на хрватску и српску страну, зато што ми имамо кроз цели 20. век многа књижевна, научна и друга дела писана на латиници", истакао је Танасић.

Он је оцијенио да морају постојати други језички критеријуми, евентуално национална припадност аутора, те да се и одређени лингвистички критеријуми морају укључити да би се показало шта припада хрватском, а шта српском језику.

"Ако бисмо рекли - ћирилица је само српски језик, ми бисмо велики број дела предавали у хрватски језик, а онда и у хрватску баштину", нагласио је Танасић, подсјетивши на огромну српску књижевност на ијекавици која је објављена на латиници.

Он је напоменуо да су многи писци у Београду стварали српску књижевност, а нису се никада одрекли ијекавице, какав је Бранко Ћопић, и сви они који су на подручју БиХ стварали.

"Затим, ту су и многи српски писци који потичу из Црне Горе, који су остали при ијекавици, а ако се још објаве на латиници, онда је то проблем. Прво је потребно у Србији и српској култури решити то питање, па онда евентуално поћи према Унеску", рекао је Танасић.

Он је истакао да српски језик баштини и екавицу и ијекавицу од када постоји изграђен савремени стандардни језик, те да су обје српске.

"Мора се на основу лингвистичких критеријума тражити начин разврставња оног што припада српском језику од оног што припада хрватском стандардном језику и хрватској култури и књижевности", навео је Танасић.

Што се тиче ситуације са ћирилицом у Србији, Танасић каже да она није битно промијењена и да се то не може десити док год се не усвоји закон о језику и писму, који би се усагласио са уставном одредбом да је у Србији у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица.

"То значи да би бар оно што је службена употреба морало да се пише ћирилицом. Наравно, потребно је дефинисати и шта је службена употреба језика, јер ми смо ту још у једном хаотичном стању, зато што се код нас користи појам `јавна употреба језика`", рекао је Танасић.

Он је напоменуо да "јавна употреба језика" као појам не постоји нигдје у Еворпи, те да само постоји "приватна" и "службена" употреба језика.

"Треба дефинисати шта је то службена употреба језика и онда ћемо имати повољније стање у земљи, бар да се у службеној употреби користи ћирилица", рекао је Танасић, подсјетивши да је и српски минстар културе Владан Вукосављевић недавно рекао да би до краја године закон о језику и писму могао да дође на усвајање у Скупштину.