ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 03/09/2019

СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ДАТИ ИДЕНТИТЕТСКИ ЗНАЧАЈ

 

Срби треба да се угледају на организоване државе и народе као што су Руси, Мађари, Французи и други који националном језику дају идентитетски значај и заступљеност у школи са максималним бројем бодова, истиче лингвиста Милорад Телебак.

 

Разговарала: Ана БЕНЦУН

БАЊАЛУКА, 3. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Лингвиста Милорад Телебак истакао је да Срби треба да се угледају на организоване државе и народе као што су Руси, Мађари, Французи и други који националном језику дају идентитетски значај и заступљеност у школи са максималним бројем бодова.

"Друштвеном бригом и надзором треба зауставити крајњу небригу и неодговорност медија према језику као националном добру", поручио је Телебак у интервјуу Срни.

Он је оцијенио да је стање српског језика данас горе него икада - драстично се смањују територије на којима се говори српски, запостављен је и у школама, а смањује се и број говорника због пада наталитета.

"Српски језик запостављен је у школама јер се учи само у основној, док се у средњој учи само књижевност, и то све више без читања књижевних текстова", истиче Телебак у интервјуу Срни.

Према његовим ријечима, још од давних времена они који кваре српски језик су - странци, који су га учили без љубави и интересовања, рјечнички, као и чиновници доведени из Хрватске са исквареним језиком насталим тамо под утицајем њемачког канцеларијског језика.

"Свједоци смо опасне најезде страних ријечи која је захватила српски језик, а ми те стране ријечи прихватамо нештедимице, ваљда из нашег примитивног помодарства, најчешће без икакве потребе, а ради боље комуникације са латиничном `браћом`", нагласио је Телебак.

Он напомиње да су се Срби, прије више од пола вијека, одрекли свог традиционалног писма - ћирилице, жртвујући је, по свој прилици, за сва времена.

"Да би се ситуација промијенила, ваља нам чинити све оно што нисмо, а морали смо чинити. Уз општу друштвену подршку, вратити достојанство маргинализованој школи и углед наставника. Треба успоставити реалне критеријуме оцјењивања знања ученика, увести конкуренцију памети. Незнање нас је срозало, само знање може да нас унаприједи", поручује Телебак.

Према његовом мишљењу, Срби треба да се угледају на организоване државе и народе као што су Руси, Мађари, Французи и други који националном језику дају идентитетски значај и заступљеност у школи са максималним бројем бодова.

"Друштвеном бригом и надзором треба зауставити крајњу небригу и неодговорност медија према језику као националном добру, а који је истовремено и основно изражајно средство медија, као и средство рада, то јест алатка новинара.
Новинари би морали и сами да се посвете континуираном и организованом језичком и говорном образовању и усавршавању језичке културе", наводи Телебак.

Он напомиње и да је најважнији задатак медија да у својим програмима зауставе погубну најезду страних ријечи и њихов продор у српски језик, те да их употребљавају само према потреби, а не из помодарства и снобизма.

"То треба урадити одмах јер је та појава толико узела маха да за кратко вријеме у српском језику готово да и неће бити српских ријечи. То би био крај српског језика и народа", каже Телебак.

Он у интервјуу за Срну упозорава да малим језицима данас, у ери глобализације, пријети опасност од лингвоцида, те извјесну будућност имају само они језици које њихови говорници воле, уче, знају и чувају јер језик и народ имају исту судбину.

Телебак као примјер наводи Хазаре, који су, не сачувавши свој језик, нестали као народ, док су Јевреји, који су десетинама вијекова били расути по свијету, сачували језик и тако сачували и себе.

Крајње незавидно стање српског језика било је разлог да Телебак поведе борбу за српски језик, која је била запажена, а награђена је и "Кочићевом наградом" за укупно лингвистичко дјело, која му је додијељена на недавно одржаној свечаној академији у оквиру "Кочићевог збора".

"Овјенчан наградом која носи име такве личности, осјећам се задовољно и поносно. Задовољство је утолико веће што ми је награда додијељена једногласном одлуком жирија, дакле, несумњиво заслужено. Часно. Потврдили су то и бурни аплаузи подршке приликом уручења награде", наглашава Телебак.

Он не спори да Петра Кочића и њега повезује борба за очување српског језика - његове правилности, чистоте и љепоте.

Милорад Телебак пише језичке колумне у листовима и часописима. Од 1993. године до данас достигао је импозантан број од близу 1.000 написа, а ту је и око 400 језичких радио и телевизијских емисија за образовни програм.

Он је поносан на чињеницу да је аутор десетак језичких приручника, који су због велике потражње штампани у поновљеним издањима са тиражом већим од 30.000 примјерака, а неки од њих су добили и значајне награде.