ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 16/09/2019

СРЕЋНА НОВА 1992. ГОДИНА!

 

Сви који су је прочитали дефинитивно су схватили да би се у БиХ направљеној по мјери декларације СДА угушили у зеленилу чије поријекло није еколошке природе

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 16. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Бошњачка политика направила је пун круг - СДА, ударна песница рушења пријератне БиХ и помоћник у рушењу Југославије, вратила се дијелом на позиције које је заступала уочи рата деведесетих година прошлог вијека, а дијелом је својом садашњом политиком превазишла и ратне циљеве.

Програмска декларација која се залаже за "републику БиХ", са "великодушно" понуђеним регијама по економском принципу и увођењем "босанског језика" /који није био међу главним циљевима деведесетих/ као "јединог" - зацементирала је политичко Сарајево у прошлости из које га ни политички археолози ОХР-а не могу извадити.

У часу када у Федерацији БиХ на територијама на којима о било чему одлучује СДА ни годину дана послије општих избора нема формиране власти - од кантона до федералног Парламента, плус ниво заједничких органа у БиХ, Бакир Изетбеговић тријумфално најављује повратак у нека још гора времена.

За такву политичку перверзију Сарајево нема ни средства ни моћи, па је јасно да није ријеч о аутохтоним жељама "јединих заштитника БиХ", већ о дозволи или налогу одређених страних политичких ментора који овакву БиХ, државну утопију СДА, "хране и облаче" већ скоро три деценије.

"Садака политика", у којој страни интереси плаћају штићенику стан и храну /државу/, а он, заузврат, попут пиромана пали ватру када му се то нареди, филм је који гледамо од 1992. године.

Све је почело најавом тих истих центара моћи, кроз скупштински иступ главне тадашње политичке лутке - Алије Изетбеговића, да ће "жртвовати мир за суверену и цјеловиту БиХ".

Како тада - тако и до сада. Досљедно и услужно бошњачка политика у Сарајеву живи у увјерењу да ће јој странци испунити жеље и дати државу по вољи. Отуда резолутно одбијање разговора са Србима и Хрватима. Отуда одбијање да се формира власт која им није по вољи.

Сањајући централистичку државу са једним центром - Сарајевом, једним језиком - "босанским" и "једном нацијом са три вјере" - бошњачком, СДА је из реалне политике отишла у сферу "Дизнијевог" цртаног филма, који би могао да се претвори у тешку драму.

Ако нас је "суверена и цјеловита БиХ" одвела у рат, шта се може очекивати од наставка такве политике, која је сада допуњена "једним народом и једним језиком" у таквој држави?

Ко ће угасити Републику Српску? Ко ће Хрватима рећи да постају национална мањина? Ко ће написати уџбенике на "босанском језику" и подијелити их Србима и Хрватима? Ко ће укинути конститутивност и направити грађанску државу под политичким минаретом Сарајева? Можда Бакир Изетбеговић и СДА?

Моћ сарајевске политичке чаршије је скромна, а домети досежу до Козје ћуприје на крају града и обронака Требевића јер ту власт ове политичке луткарске машинерије престаје, а почиње реалност.

СДА је пред локалне изборе учврстила позиције међу "рајом" и вјерским слојем бирача, којима ништа сем оријенталних басни и не треба да би заокружили "правилно" имена на гласачком листићу - за остало би, ваљда, требало да се побрину ментори који су први прочитали декларацију. А, можда јој и утврдили смјернице?

Уосталом, СДА се понаша у стилу филозофије свога утемељивача - Алије Изетбеговића: "Ујутро мислим да може овако, а послије подне да је можда боље другачије" или, преведено на "босански", "Изјутра море бит` `вако, а послије подне море бит` `нако". Како вјетар дува.

Проблем СДА је у томе што ова, како кажу, дугорочно оријентисана декларација или, једноставније речено - "на дугом штапу", неће толико потрајати јер, осим Бошњака, неће имати ко да је примјењује.

Сви који су је прочитали дефинитивно су схватили да би се у БиХ направљеној по мјери декларације СДА угушили у зеленилу чије поријекло није еколошке природе.

Зато се у Републици Српској, између осталог, граде путеви - за бржи излазак из оријенталне грађанске бајке, која живи само на конгресима највеће бошњачке странке.