ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти19/09/2019

КОЈИЋ: СВАКА СРПСКА ЖРТВА МОРА БИТИ ПОПИСАНА

 

БАЊАЛУКА, 19. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић рекао је да свака српска жртва мора бити пописана јер нова покољења треба да знају истину о рату у БиХ, а поготово да буду свјесна колику су жртву Срби поднијели у одбрамбено-отаџбинском рату.

 

"Свједоци смо да се годинама уназад на све могуће начине истина заташкава, а српске жртве маргинализују и обезвређују. Али, Центар има своју мисију и од ње неће одустати. Иако увијек мора боље, сматрам да радимо добар посао имајући у виду свакодневне препреке", рекао је Којић за "Вечерње новости".

Говорећи о ревидираној стратегији за рад на предметима ратних злочина, Којић је истакао да је она у својеврсној блокади јер мининстар за људска права и избјеглице у Савјету министара у техничком мандату Семиха Боровац из СДА блокира њено усвајање.

Он је навео да стратегија, између осталог, предвиђа да се знатан дио предмета пренесе на етитетско правосуђе, а да у правосуђу на нивоу БиХ остану најсложенији предмети.

"Није ли то порука да је политика странке коју представља да се стратегија не усвоји јер желе да заштите свој ратни кадар?", упитао је Којић.

Када је ријеч о процесу тражења несталих, Којић је навео да је у том процесу потпуни застој, поготово у трагању за Србима, јер Институт за нестала лица БиХ ради искључиво на прикупљању информација и тражењу несталих Бошњака.

"До почетка рада Института за нестала лица БиХ пронађено је и идентификовано 3.456 лица са списка несталих Републике Српске. Од 1. јануара 2008. године, када је Институт почео да ради, пронађени су посмртни остаци свега 300 људи са нашег списка", рекао је Којић.

Он је истакао да је у посљедње три-четири године успостављена сарадња са неким од поступајућих тужилаца у правосуђу БиХ, која је довела до тога да је отворен одређен број предмета за злочине над Србима у БиХ.

Међутим, додао је Којић, и даље постоји страховање од коначних исхода пресуда јер Суд БиХ тумачи материјалне доказе на начин како то они желе.

"Имамо рецимо ситуацију да Суд БиХ изриче казну испод законског минимума или чак доноси ослобађајуће пресуде за оптужене за злочине над Србима, док с друге стране, за злочине над Бошњацима српским општуженицима `одрежу` максималне затворске казне", рекао је Којић.

Он је навео да су оптужнице у десетак предмета за ратне злочине над Србима професионално урађене, те да очекује да буду изречене и адекватне казне.

"Ако би поредили са казнама које су изрицане Србима, онда имамо потпуно право да очекујемо високе казне и за злочине почињене над Србима", истакао је Којић.