ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Политика21/09/2019

ДОДИК: РАНИЈЕ ОДЛУКЕ О НАТО-у НИКО НЕ УКИДА - НОВЕ НЕ МОГУ БИТИ ДОНЕСЕНЕ

 

САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да раније донесене одлуке у вези са НАТО-ом нико не укида, али да нове не могу бити донесене.

 

"Ако су толико важне претходне одлуке, нека се држе њих, али не може се даље", рекао је Додик синоћ за ТВ1.

Он је истакао да је потребно да се у БиХ договоре начела сарадње са НАТО-ом, али да нема кретања БиХ ка чланству у овом војном савезу.

Истичући да је вјештачки успостављена веза између доношења Годишњег националног плана /АНП/ и формирања Савјета министара, он је рекао да се једно не може условљавати другим.

Додик је поручио да АНП неће бити усвојен јер Срби не желе да дозволе да НАТО, који их је бомбардовао осиромашеним уранијумом и од којег посљедице трпе и дјеца која се сад рађају, опере савјест.

"То бомбардовање је било мимо међународних одлука, Савјета безбједности, било чега", подсјетио је Додик и додао да разумије зашто Бошњаци и Хрвати то желе.

Подсјећајући да је Србија дефинисала своју војну неутралност, мимо чега Република Српска не жели да иде, Додик је констатовао да уласком БиХ у НАТО нико више не би постављао негативне ефекте бомбардовања, разарања и убијања дјеце од три године.

Према његовим ријечима, нико није рекао да неће да сарађује са НАТО-ом.

"Прије извјесног времена главнокомандујући НАТО-а био је у Предсједништву. Ја сам рекао своје - да њих не занимају наше одлуке унутра како ћемо се ми кретати, али оно што они хоће овдје јесте мир, да заједно покушавамо радити на неким питањима и вјежбама, те учешће у међународним операцијама, односно интервенцијама", навео је Додик и додао да нема ништа против тога.

Он је рекао да није против Партнерства за мир, као ни Индивидуалног акционог плана сарадње /ИПАП/, који истиче крајем године и за који је спреман да гласа када поново дође у Предсједништво.

"Али, не могу и нећемо да пристанемо на причу за активирање чланства у НАТО из ових разлога које говоримо", нагласио је Додик и констатовао да би вјероватно била другачија атмосфера да НАТО није бомбардовао Србе.

Српски члан Предсједништва БиХ указао је на чињеницу да би улазак у НАТО за БиХ значио дупло већа новчана издвајања него што се сада издваја за Оружане снаге.

"Све претходне активности у вези са НАТО-ом биле су у функцији сарадње са НАТО-ом. Неке од тих одлука биле су у вези са МАП-ом. То је било у атмосфери притиска, елиминације људи, Срби су морали да `гутају жабу`, што воле да кажу стране дипломате, али сада је неко друге вријеме", закључио је Додик.

На питање колики је утицај Русије у свему овоме, Додик је истакао да је Русија глобални играч и да је увијек показивала интерес за стање у БиХ у смислу поштовања међународних споразума.

"И Русија је сама рекла да је то унилатерална операција. /Предсједник Русије Владимир/ Путин је неколико пута говорио о томе како су Срби бесправно бомбардовани", подсјетио је српски члан Предсједништва БиХ.

Он је нагласио да Русија жели провођење Дејтонског споразума онако како пише, а да остало буде договор три народа.

"Шта је овдје што је изван слова Дејтона договор три народа? Није ништа. Све је наметање високих представника који су кршили међународно право", рекао је Додик и најавио да ће високи представници за кршење међународног права бити тужени редовним судовима у земљама у којима живе.

Према његовим ријечима, формиране су екипе које ће за сваког од високих представника наћи елементе за тужбу.

Он је изразио жаљење што је због смрти немогуће да буде процесуиран некадашњи високи представник Педи Ешдаун.

"Сви ти вајни криминалци који су требало да одговарају за штету српском народу умрли су прије него што је дошло до судова, као што је /Фрањо/ Туђман, /Алија/ Изетбеговић, сада Ешдаун", додао је Додик.

Српски члан Предсједништва закључио је да је проблем то што у БиХ нема истинског договора три народа и то што постоје странци који упорно покушавају да протежирају неке своје фаворите, што се показало и у случају Споразума о формирању власти у БиХ, након чијег су потписивања амерички представници питање усвајања АНП-а поставили као најважније.