ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан13/10/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 15. ОКТОБРА /СРНА/ - Данас је уторак, 15. октобар, 288. дан 2019. До краја године има 77 дана.

 

70. п. н. е. - Рођен римски писац Публије Вергилије Марон, творац савршених пјесничких дјела у којима је величао римску прошлост и вијековима био узор европским пјесницима. У јуначком епу "Енејида" (12 књига, 9.896 хексаметара), писаном 11 година по угледу на Хомера, описао је тројанског јунака Енеју, који је послије дугих лутања и борби дошао у Лацијум и постао родоначелник Римљана. Остала дјела: "Пастирске пјесме" (еклоге, 900 хексаметара), "Пјесме о пољопривреди" (георгике, 2.000 хексаметара).

1529. - Турски султан Сулејман Други морао да одустане од опсаде Беча.

1542. - Рођен могулски цар Абу ул Фат Џелалудин Акбар, један од највећих владара Индије, који је покорио побуњене државе Гуџарат и Кашмир и освојио Авганистан. Био је велики реформатор, настојао је да сједини поданике различитих вјера и раса и укинуо је ропство.

1582. - У Шпанији, Португалији и папским државама у Италији почела примјена календара папе Гргура Тринаестог (Грегориус). Према савјету астронома, папа је реформисао Јулијански календар, заснован на Сунчевој години од 365 дана и шест сати, у којем је година дужа од Сунчеве 11 минута и 14 секунди и сваких 128 година појављивао се дан "вишка". Та разлика је уклоњена тако што је послије четвртка, 4. октобра 1582. наредни дан рачунат као петак, 15. октобар. Година Грегоријанског календара ипак је дужа од природне 12 секунди, али ће дан разлике бити достигнут тек послије 3.320 година.

1608. - Рођен италијански физичар и математичар Еванђелиста Торичели, проналазач живиног барометра, тзв. Торичелијеве цијеви. Утврдио је и закон о истицању течности из суда, усавршио телескоп и конструисао једноставан микроскоп. Кад је Галилео Галилеј ослијепио, био му је секретар, а послије Галилејеве смрти наслиједио је његову катедру.

1791. - Рођен српски писац Сима Милутиновић - Сарајлија, претеча српских романтичара и аутор дјела национално-романтичарске егзалтације, који је надимак добио по мјесту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а на Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра Првог Петровића Његоша и васпитач и пјеснички учитељ његовог синовца Рада, касније Петра Другог Петровића - Његоша. На позив кнеза Милоша Обреновића, вратио се 1831. у Србију и био дипломатски агент за везе с Црном Гором, секретар министарства просвјете, историограф кнеза Милоша. Дјела: спјевови "Србијанка", "Тројебратство", "Тројесестарство", трагедија "Обилић", историјски списи "Историја Србије", "Историја Црне Горе", збирка народних пјесама "Пјеванија црногорска и херцеговачка".

1814. - Рођен руски писац Михаил Јурјевич Љермонтов, чије су пјесме које је написао још кад је био дјечак биле антологијске. Обесхрабрен стањем у Русији, падао је у резигнацију и осјећао немоћ интелигенције да ријеши тешка питања епохе. Због слободоумних стихова двапут је протјериван на Кавказ. Погинуо је 1841. у двобоју. Дјела: роман "Јунак нашег доба", драма "Маскарада", поеме "Демон", "Мцири", "Пјесма о трговцу Калашникову", пјесме "Облаци", "Мисао", "Пророк", "Димискија", "Отаџбина", "Бородино".

1815. - Четири мјесеца послије пораза његове армије у бици код Ватерлоа прогнани француски цар Наполеон Први Бонапарта стигао је на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро 1821.

1817. - Умро пољски национални јунак Тадеуш Анжеј Бонавентура Кошћушко, учесник у америчком рату за независност и ађутант Џорџа Вашингтона, касније првог предсједника САД. По повратку у Пољску подигао је устанак против Руса, али је његова војска поражена у октобру 1794. у бици код Мацјејовица, а он је рањен и заробљен. Пуштен је на слободу 1796, под условом да се одрекне акција против Русије и умро је у Швајцарској.

1834. - Српски кнез Милош Обреновић указом о Великој школи у Крагујевцу наложио "попечитељу просвештенија" да "нови и сходни поредак уведе, како би се у њој и оне науке предавале које се у просвештенијим европејским царствима и по школама, такозваним гимназијама, предају". Ту гимназију су похађали многи српски умјетници - Радоје Домановић, Јован Илић, Светозар Марковић, Сретен Поповић, Војислав Илић, Добрица Милутиновић.

1844. - Рођен њемачки филозоф пољског поријекла Фридрих Вилхелм Ниче, који је био заокупљен темама смрти Бога (и идејом натчовјека), вољом за моћ и вјечним враћањем. Оптуживан је да је створио идеолошку потку нацизма, али је то крајње произвољно тумачење озбиљна филозофска мисао одавно одбацила. У почетку је на њега снажно утицао Артур Шопенхауер, кад је настао спис "Рођење трагедије из духа музике", али је касније, супротно Шопенхауеру, развио идеју о потврђивању живота. Остала дјела: "Тако је говорио Заратустра", "Воља за моћ", "С оне стране добра и зла", "Сумрак идола", "Људско, одвећ људско", "Генеалогија морала", "Радосна наука", "Несавремена разматрања".

1894. - Француски официр јеврејског поријекла Алфред Драјфус ухапшен под оптужбом за велеиздају, чиме је почела афера која је годинама потресала Француску. Без доказа је осуђен на доживотну робију, али је послије великог негодовања јавности и снажног иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован.

1917. - Наводно њемачка шпијунка у Првом свјетском рату, Холанђанка Мата Хари, стријељана је у близини Париза. Према званичној верзији, уздрманој новијим истраживањима, као позната играчица и пјевачица сусретала се с низом истакнутих личности и сазнавала тајне које је предавала Нијемцима.

1928. - Њемачки дирижабл "Граф цепелин" обавио први комерцијални лет преко Атлантика.

1945. - Премијер "вишијевске Француске" у Другом свјетском рату Пјер Лавал убијен на основу судске пресуде - због издаје земље нацистичкој Њемачкој.

1946. - Њемачки ратни злочинац Херман Геринг извршио самоубиство у затворској ћелији дан прије него што је, на основу пресуде Међународног суда у Нирнбергу за ратне злочине, требало да буде погубљен.

1949. - У Мађарској послије монтираног стаљинистичког судског процеса као "титоисти" погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салаи.

1964. - Совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов збачен, а сутрадан је објављено да је тобоже сам изразио жељу да се повуче, чему је "удовољено с обзиром на његове године и слабо здравствено стање". Први секретар Комунистичке партије постао је Леонид Иљич Брежњев, а премијер Алексеј Николајевич Косигин.

1987. - У државном удару убијен предсједник Буркине Фасо, капетан Томас Санкара, а шеф државе је постао капетан Блез Компаоре.

1989. - Умро српски писац Данило Киш, један од највећих у српској литератури, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. вијека. Писао је његованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је свјетску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Дјела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповијетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".

1990. - Совјетски предсједник Михаил Сергејевич Горбачов добио Нобелову награду за мир, с образложењем да је задужио свијет политиком мира, али су многи у његовој земљи то касније доживјели као награду за разбијање СССР-а.

1991. - Послије напуштања сједнице српских посланика скупштина у Сарајеву прогласила БиХ сувереном државом, мимо воље једног од три њена народа. Преостали посланици су одбацили Београдску иницијативу да БиХ, послије отцјепљења Словеније и Хрватске, остане у Југославији.

1993. - Јужноафричком предсједнику Фредерику Вилему де Клерку и вођи Афричког националног конгреса Нелсону Мандели додијељена Нобелова награда за мир као признање за окончање режима апартхејда и стварање основа за развој демократије у Јужној Африци.

1995. - На референдуму у Ираку предсједник Садам Хусеин као једини кандидат добио скоро стопроцентну подршку да и наредних седам година предводи државу.

1997. - Побуњеници у Републици Конго ушли у главни град Бразавил, збацивши послије четворомјесечног грађанског рата предсједника Паскала Лисубу, а на власт се вратио бивши предсједник Денис Сасо Нгуесо.

2003. - Први кинески космички брод са људском посадом лансиран у свемир, чиме је Кина, послије Русије и САД, постала трећа земља која је послала астронауте у свемир.

2010. - У Алпима, кроз масив Готхард, у Швајцарској, пробијен је најдужи тунел на свијету, укупне дужине 57 километара. Пробијање тунела почело је 1993. године а планови су започети још половином 20. вијека. Изградња тунела "Готхард Базе" укупно је процијењена на седам милијарди евра.

2013. - Швајцарска је, потписавши међународни споразум о борби против утаје пореза, укинула банкарску тајност, чиме је означен крај специфичне позиције банкарских рачуна у тој земљи.