ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 16/10/2019

ЈАСЕНОВАЧКИ "ДИЗНИЛЕНД" ИГОРА ВУКИЋА

 

У Хрватској је току, и то већ низ година, најопскурнија проусташка пропаганда, незапамћена на тлу Европе од 1945. године, ма колико хрватски политичари узрујано негирали те чињенице. Игор Вукић и његов "историјски рад" то најбоље доказују.

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Игор Вукић, "самостални историчар", написао је низ текстова у којима покушава да негира геноцидну природу усташког режима, а сада је његова књига "Радни логор Јасеновац" преведена на енглески језик, како славодобитно наводе десничарски хрватски портали.

Вукић, иначе дјелимично српског поријекла, што не пропуштају да нагласе проусташки оријентисани медији, концлогор Јасеновац назива митом и мјестом на коме су се окрепљивали немоћни, стари и болесни.

У том логору, према Вукићу и његовим "колегама" параисторичарима, Срба није било много, а Јевреји су пристојно дочекивани.

У Јасеновцу су, према Вукићевој пропагандној машти, која је супротстављена свим могућим озбиљним историјским изворима, не само српским већ и свјетским, страдали "малобројни политички противници усташког режима и криминалци".

За њега је Јасеновац био "радни логор за активне противнике Независне Државе Хрватске /НДХ/", а међу њима је било највише Хрвата, нешто мање муслимана и "нешто" Срба.

Вукић признаје да је ту била и "група" Јевреја, изузета из депортација којима је била захваћена главнина јеврејске заједнице на подручју НДХ под "њемачком окупацијом".

Према Вукићу, НДХ је била обична држава која се бранила од агресивних политичких противника.

Критичари овакве ревизије историје наводе да је разлог "дејудеизације" и "десрбизације" јасеновачких злочина покушај негирања расистичке и националистичке природе усташке власти, што је од кључне важности за кругове који не жале новац да "оперу" усташку државу, као што га нису жалили ни за ослобађање Анте Готовине и других актера "Олује".

По Вукићу, који све више личи на проусташку Шехерезаду и њене приче из "1001. ноћи", јасеновачки затвореници умирали су од болести, исцрпљености и старости, а било је и одмазде због покушаја бијега, те због "криминалних дјела" /почињених ваљда у концлогору!?/.

Дио тих несрећника, које су усташе "чувале и пазиле", погинуо је током "партизанског бомбардовања логора", као и при бијегу из Јасеновца, "открива" Вукић.

Он је тек један у низу све већег броја "самосталних" /читај приучених/ историчара који своје пропагандне радове, бескрајно увредљиве за бројне побијене Србе, Јевреје, Роме и друге антифашисте, те њихове потомке, промовишу у највећим хрватском медијима, библиотекама, на трибинама, а често у организацији католичких кругова у Хрватској.

Након Јасеновца на ред су дошли мали Козарчани и покушај да се негирају концлогори за српску дјецу и нехумани услови у којима их је на хиљаде умрло од глади и болести, након што су отети од родитеља.

У Хрватској је у току, и то већ низ година, најопскурнија проусташка пропаганда, незапамћена на тлу Европе од 1945. године, ма колико хрватски политичари узрујано негирали те чињенице.

Колико је Вукић вјеродостојан и озбиљан извор показује и његов покушај да оправда чињеницу да је НДХ још априлу 1941, по угледу на своју савезницу нацистичку Њемачку, увела расне законе.

Сасвим озбиљно, као да је пронашао кључни доказ да то није тачно, овај квазиисторичар напомиње да је Анте Павелић укинуо расне законе 3. маја 1945, односно шест дана прије окончања Другог свјетског рата.

То је за проусташку узданицу хрватске "научне" деснице био, ваљда, храбар потез који показује "антифашистичку природу" Павелићевог режима!?

Тако овај "полусрбин", како му тепају корифеји хрватске деснице, ради оно што у најслађим сновима желе потомци усташких идеја: да Срби сами признају да их нико никада није малтретирао ни у једној Хрватској - ни усташкој ни у овој данас.

Уосталом, за њих је поздрав "За дом спремни" био тек дио "старе хрватске опере", а не усташки свакодневни "Добар дан".

Не вјерујете? Онда сте или скончали у Јасеновцу, или сте /преживјели/ Србин, или не читате Игора Вукића.