ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво19/10/2019

ИНСИСТИРАТИ НА НОВОМ ЗАКОНУ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

 

БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић сматра да би нови закон о српском језику и Повеља о српском културном простору, коју су потписале недавно Србија и Република Српска, били темељ за осмишљавање, изграђивање и провођење српске националне политике у области језика.

 

"Морамо на томе инсистирати, сви и стално", рекао је Танасић, који је и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Он је подсјетио да се у Повељи о српском културном простору каже да је српска култура јединствена на цјелокупном простору на коме Срби живе и да се он не може распарчавати данашњим државним границама.

Танасић је нагласио да је неспоран континуитет српског језика у БиХ, кога Бошњаци данас хоће да га преименују у "босански".

Он је рекао да Бошњаци хоће да убиједе свијет да је "босански језик" другачији од самог себе, односно од српског, и више вијекова старији од тог народа.

"А опет, што је највеће чудо, да му припишу све што је на њему кроз историју створено. Само то је врло тешко. Ни сам Господ није могао или хтео предвидети да ће они једног дана постати народи, па није за њих `сачувао` неки језик који би сведочио и о њиховој самобитности", рекао је Танасић.

Танасић је у интервјуу за "Православље" оцијенио да Бошњацима сада не преостаје ништа друго, него да се служе језиком којим су се служили њихови прародитељи или да безуспјешно кроз крађе и кривотворења покушавају немогуће.

Према његовим ријечима, у насртају на српску писану баштину у БиХ нашли су се на удару и они писани споменици који представљају баштину Српске православне цркве /СПЦ/ - јеванђеља.

"Не знам колико се то у нашој цркви зна, али мислим да би она морала бити гласнија у заштити тих споменика и целокупне српске писане и културне баштине. Свуда тамо где се говори о заштити нашег културног блага мора се чути и глас Српске православне цркве", истакао је он.

Говорећи о бошњачком својатању Повеље Кулина бана, Танасић је поновио да је то први сачувани цјеловит писани документ на српском народном језику са штокавском нормом, те да стручњаци за историју српског језика кажу да је у питању чист српски језик, односно старосрпски језик.

"То је докуменат који је босански бан Кулин упутио дубровачком кнезу Крвашу /Гервасију/ пре 830 година. Повеља је написана на српском и латинском језику", подсјетио је Танасић.

Према његовим ријечима, тврдње о неком "босанском језику" Кулинове повеље, могу се објаснити само као фантастика или, још тачније, као безочно фалсификовање и крађа туђе, овде српске, културне баштине.

"Замислите да данас Турци својатају дела старих грчких филозофа који су стварали на малоазијској територији, па дело свете браће Ћирила и Методија, или Египћани грчку културну баштину из Александрије. Па то би био светски скандал", рекао је Танасић.

На питање зашто се датум 29. август, узима као датум "босанског језика", Танасић је рекао да они који својатају ову повељу не знају ни да прочитају ваљано оно што пише, јер су заборавили календар према коме је повеља датована.

"Истина, пише да је повеља написана 29. августа, али пише и да је то било на Усековање главе Јована Крститеља. Кад се отвори Календар Српске православне цркве, види се да је тај свети дан - тачно је 29. августа по јулијанском календару, али по новом - 11. септембра. Али кад може толика крађа, може и такво незнање. И то говори колико су своји на своме", додао је он.

Танасић је оцијенио да се континуитет данашње бошњачке политике, "босанског језика" и БиХ какву ова политика покушава да наметне, може успоставити једино са пропалом политиком Аустроугарске и њеним покушајем да у тој окупираној српској земљи створи посебну, босанску нацију с посебним босанским језиком.

"Може се успоставити једино на овоме на чему се то и чини - на фалсификатима и крађама", рекао је Танасић.

Он је додао да "босанчица", коју Бошњаци помињу као претечу "босанског језика", представља тип писма које се користило на немањићком двору, а пренио га је у Босну око два вијека касније од настанка Кулинове повеље Твртко Котроманић, крунисан за српског краља у манастиру Милешева.

"Средњовековна Босна, према свему што је наука досад нашла, неспорно је земља српског народа и српског језика. Видели смо, таква је била и као држава. Е, да би добиле то своје `утемељење`, овдашње младе нације желе да откину од идентитета историјског народа, управо од српског народа", рекао је Танасић.