ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 08/11/2019

ОЖИВЉАВАЊЕ ЉЕЧИЛИШТА УЗ КОРИШТЕЊЕ ВОДЕ ГУБЕРА

 

Начелник општине Младен Грујичић каже за Срну да планирају да бањско љечилиште отворе у бившој болници која не ради скоро 25 година. Објекат је реновиран, у добром је стању и, будући да је ријеч о болничком објекту, није неопходна његова комплетна реконструкција да би био претворен у бањско љечилиште.

 

Приредио: Миро ПЕЈИЋ

СРЕБРЕНИЦА, 8. НОВЕМБРА /СРНА/ - Општина Сребреница планирала је да уложи 800.000 КМ у оживљавање бањског љечилишта у овом мјесту, које би користило љековиту воду са изворишта Губера.

Ријеч је о средствима од кредитног задужења општине у укупном износу 2,5 милиона КМ.

У Нацрту општинског буџета за идућу годину, који је усвојио локални парламент, предвиђено је да се наведени износ инвестира у стварање услова и покретање рада бањског љечилишта и терапије водом Губера.

Начелник општине Младен Грујичић наводи за Срну да планирају да бањско љечилиште отворе у бившој болници која не ради скоро 25 година. Објекат је реновиран, у добром је стању и, будући да је ријеч о болничком објекту, није неопходна његова комплетна реконструкција да би био претворен у бањско љечилиште.

Грујичић истиче да су љековите воде Губера драгоцјени ресурс који се двије деценије не користи, а раније је деценијама кориштен за бањско лијечење више обољења, што је овом мјесту доносило значајне приходе.

"Са представницима Владе Републике Српске, која газдује природним ресурсима, водимо разговоре и на путу смо да дефинишемо услове и начин кориштења воде Губера која деценијама отиче у поток иако се ради о великом природном потенцијалу за развој бањског туризма и запошљавање у здравствено-туристичком сектору", каже Грујичић.

Он је убијеђен да бањско љечилиште може да постане најзначајнији субјект за развој ове општине, директно запошљавање радника и остваривање кооперантских односа љечилишта са великим бројем пољопривредних произвођача што би омогућило пласман њихових производа.

Грујичић очекује да ће покретање рада бањског љечилишта донијети корист и општини, односно повећати пореске приходе у буџету.

МИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ ПОЗНАТИ ДВА МИЛЕНИЈУМА

Сребренички минерални извори били су познати прије два миленијума о чему свједоче написи из 220. године, на остацима великог римског купатила на Градини, изнад насеља Сасе код Сребренице.

Путописац Евлија Челебија обилазећи ове крајеве у 17. вијеку описао је и сребреничке љековите воде.

"Средином ове вароши тече мала вода која се улива у Дрину.Она је бијела, а зове се `сребрна вода`. Али, то је нека проклета вода. Извире из рудника сребра. Становници ове вароши пијући ту воду, већином добију на врату гушу. Она изазива разне болести и унакажава мушкарце и жене", записао је Челебија.

Доктор Ханс Дулер први је скренуо пажњу на љековитост сребреничких вода почетком 19.вијека.

Назив Губер настао је након што је утврђено да вода са сребреничких минералних изворишта показује добре резултате у лијечењу кожних обољења, а посебно губе чија епидемија је била распрострањена на ширем подручју Аустроугарске.

Болесници су се, након више третмана, осјећали расположеније, а са тијела су нестајале кврге, отоци и друге промјене на кожи. Од 48 изворишта Губера, 16 је научно испитано и за неколико је утврђено да су љековити.

Зависно од љековитих дејстава и које органе лијече изворишта су добила и називе: Очна, Синус, Кожна вода и Љепотица, а најпознатији је Црни или Велики Губер који је стекао свјетску славу јер је, након бројних анализа, 1894. године проглашен за једно од најбољих жељезно-арсенских врела у Европи.

РЕКОРДАН ИЗВОЗ 236.544 ФЛАШЕ 1901.ГОДИНЕ

Најновије анализе, обављене у посљедње двије-три године показале су да се састав тих вода није промијенио у периоду од 100 година.

Од 1887. године, у доба аустроугарске окупације БиХ, минерална вода Црног Губера је флаширана и дистибуисана на европско, али и америчко и афричко тржиште.

Постоје документи који казују да је 1898. године на тржиште пласирано 200.000 боца, а рекордних 236.544 флаша извезла је 1901. године бечка компанија "Матони".

Од 1951. године у Сребреници почиње да ради Љечилиште "Губер", а први љекар био је Анте Марић који је ту провео десет година.

Вода са врела Црни Губер 1956. године проглашена је лијеком у корекцији хипокримне анемије. То је објављено у фармакопеји/званични списак упутстава издат од санитетских државних органа, којих се морају придржавати апотекари при прављењу, испитивању и складиштењу лијекова и помоћних љековитих средстава/ као резултат једномјесечног проучавања 50 еминентних стручњака из различитих области медицине у тадашњој Југославији.

Од тада се вода Губер паковала и продавала у апотекама у бочицама од 400 милилитара.

Бања је радила током цијеле године, али највећа посјећеност била је љети, а од 1961. године са радом је почео стационар са 50 лежајева. Тај број се повећавао и у годинама пред избијање посљедњег рата у БиХ Бања "Губер" биљежила је 90.000 ноћења годишње и приход од три милиона долара.

Данас љековита вода Губера отиче у поток и канализацију. Бивша Бања "Губер" је приватизована и престала са радом скоро прије двије деценије. Радови на изградњи нових објеката које је власник бање покренуо су заустављени прије неколико година и воде се судски спорови због имовинско-правних односа и регуларности издатих сагласности за градњу.

Општинско руководство Сребренице очекује да ће у разговорима са Владом Српске дефинисати услове кориштења љековите воде Губера за покретање рада новог бањског љечилишта.

Сребреничани сумњичаво реагују, али се надају и радују покретању рада љечилишта и очекују да ће то допринијети развоју ове варошице и зауставити исељавање, те привући стручне људе из других мјеста да дођу и заснују радни однос у том љечилишту.