ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво08/11/2019

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "КУЋА КЊИГА БЕЗ АДРЕСЕ - БИБЛИОТЕКА И ЗЕМЉОТРЕС"

 

БАЊАЛУКА, 8. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци данас је отворена изложба "Кућа књига без адресе - Библиотека и земљотрес", која обухвата период од 1969. до 1974. године и пружа увид у дјеловање Библиотеке у ванредним условима.

 

Изложбу је отворила помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, истичући да изложба говори о стравичном земљотресу који је прије пола вијека задесио Бањалуку, али и посљедицама тог потреса које је ова библиотека живјела у период од 1969. па све до 1982. године, када је добила сталну адресу.

Ђаковићева је, обраћајући се присутнима, истакла да ова изложба као и претходне изложбе, отворене протекли мјесец у Бањалуци у другим установама културе које су се укључиле у обиљежавање 50 година од бањалучког земљотреса, подсјећа на огромну снагу природе наспрам човјека и да све оно што годинама гради, ствара и чува може да нестане у једном часу.

"Стравичан земљотрес који је задесио Бањалуку 1969. године, када је ријеч о Библиотеци, имао је исто тако стравичне посљедице. Уништио је неколико десетина хиљада књига и часописа, међу којима је било и оних ријетких и специфичних примјерака чији је губитак ненадокнадив", рела је Ђаковићева.

Она је указала на пожртвованост управе Библиотеке која је настојала да у тим немилим догађајима и данима након земљотреса настави са радом и сачува све вриједно, а што припада Народној и универзитетској библиотеци, односно свим грађанима града Бањалуке и Републике Српске.

Ђаковићева је Народној и универзитетској библиотеци, али и свим осталим установама културе пожељела да убудуће трпе само промјене на боље и да иду путем модернизације, новог опремања, побољшања техничких и грађевинских услова, нагласивши да је Министарство просвјете и културе ту да буде партнер установама културе у тим настојањима.

"Оно што посебно радује јесте да је данашња Народна и универзитетска библиотека постала средиште умјетничког и културног живота заједнице, гдје се окупљају писци, ово је извор и мјесто размјене идеја, овдје се студенти припремају за будућа занимања. Библиотека је мјесто које је пуно живота", истакла је Ђаковићева.

Она је рекла да посебно потајно прижељкује, иако је ново доба мобилних и виртуелних библиотека, да никада не изблиједи значај амбијента и простора који мирише на папир и штампану књигу.

Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић рекла је да су изложбом приказани хуманост, солидарност и колегијалност културне и стручне јавности.

Она је рекла да је седам дана након потреса, 4. новембра 1969. године, управа Библиотеке смјештена у шатор испред Народног позоришта, гдје се привремено примала и чувала грађа, првенствено билтени Скупштине општине, дневне новине, леци и слично, чиме је остварен континуитет и у обављању основних библиотечких функција.

"Ова изложба је, у ставари, метафора за све оне институције културе босанске крајине које су тада дјеловале у Бањалуци", рекла Зечићева.

Аутори изложбе Оријана Вуковић и Берислав Благојевић истичу да изложба обухвата период од пет година и пружа увид у дјеловање Библиотеке у ванредним условима, напоре управе да се превазиђу бројне тешкоће и у пожртвованост библиотекара да се настави са радом.

"Захваљујући напорима које су наше колеге уложиле прије пола вијека, ми смо данас у могућности да користимо оргиналне материјалне настале и прикупљене у данима, недјељама и мјесецима након земљотреса", рекла је Вуковићева.

Она је истакла да се назив изложбе наметнуо током њене припреме, нагласивши да је Библиотека претрпјела голготу и селила се све док се није смјестила у привремене просторије 1973. године, а коначно, 12. децембра 1983. године, 13 година након земљотреса и исто толико година без сталне адресе, уселила у објекат у којем се и данас налази.

Благојевић је подсјетио да се Библиотека у вријеме земљотреса налазила у просторијама тадашњег Дома културе, садашњег Банског двора, те да су књиге након земљотреса у неколико наврата премјештане и депоноване у подрумске просторије тадашњег Дома културе.

Он је рекао да је на изложби приказана реконструкција шатора из 1969. године и грађа која је старија од 1969. године, укључујући и ту годину, као и оригинални плакати који позивају на рецитале и одређена културна дешавања која су се дешавала под шатором смјештеним на тврђави Кастел, часописи из тог времена, оргинални документи као што је и Информативни билтен Скупштине општине који је излазио тада и по четири пута дневно и био једини начин информисања јавности.

Благојевић је истакао да је Библиотека до земљотреса располагала са око 110.000 књига и око 20.000 периодичних публикација.

Он је додао да је књижни фонд претрпио огромну штету и због неадекватности простора у коме је био депонован након земљотреса, те да је накнадним пописом утврђено да је уништено 71.500 или 65 одсто књига и 9.000 периодичних публикација, односно 45 одсто.

"На крају је та процијењена штета само на књижном фонду износила око 340 милиона тадашњих динара", закључио је Благојевић.