ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти20/11/2019

У БАЊАЛУЦИ 22. НОВЕМБРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА УЛАСКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ

 

БАЊАЛУКА, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Бањалуци ће у петак, 22. новембра, бити обиљежен Дан уласка српске војске у тај град 1918. године, послије више вијекова под турском и аустроугарском окупацијом.

 

Историчар Горан Латиновић истиче да је за Србе у БиХ од ослобођења 1918. значајнији догађај био једино стварање Републике Српске у посљедњој деценији 20. вијека.

Латиновић наглашава да је ослобођење у Првом свјетском рату 1918. значајније и од оног у Другом свјетском рату 1945, с обзиром на настале политичке и друштвене околности након 1918, односно након 1945.

"Чини ми се да наше друштво још није довољно сазрело да то прихвати", изјавио је Латиновић Срни.

Он је рекао да је српска војска Бањалуку ослободила 21. новембра 1918, када су њене трупе под командом мајора Драгољуба Бајаловића ушле у град на Врбасу, што је био епохалан догађај, којим је окончано вишевјековно ропство.

Латиновић је рекао да је пробој Солунског фронта у септембру 1918. године и брзо приближавање српске војске аустроугарским границама убрзало слом њене армије, продубљивање унутрашње кризе и распад Хабзбуршке монархије.

Према његовим ријечима, српска војска, односно Тимочка дивизија њене Друге армије приближавала се крајем октобра 1918. ријеци Дрини.

Он је подсјетио да је уочи уласка српске војске у Босну аустроугарски окупациони намјесник упутио из Сарајева извјештај влади у Бечу у којем је навео да у земљи влада сумњив мир, да су Срби у добром расположењу, муслимани потиштени, а Хрвати се држе различито.

"Поручник српске војске Кузман Луковић стигао је 4. новембра 1918. у Вишеград `са 12 коњаника`, истичући да су он и његови војници, припадници 14. пука Тимочке дивизије били претходница Друге армије српске војске. Истог дана у вечерњим часовима у Вишеград је стигао и потпуковник Живан Ранковић, командант 14. пука, рекави окупљеним грађанима да је срећан што је судбина баш њега одредила да са својим пуком први ступи у слободну Босну, о којој он и његови другови, сва српска војска непрестано сниваше", каже Латиновић.

Он је навео да је Народно вијеће у БиХ, као прелазни орган власти, тражило од војводе Степе Степановића "да што прије пошаље српске чете у Босну, а нарочито у Сарајево".

"Српска војска ослободила је Сарајево 6. новембра 1918. и наставила побједоносни поход ка Бањалуци. Српски сељаци у Босанској Крајини, незадовољни неријешеним аграрним питањем, хтјели су да постану власници земље коју су обрађивали, па су запосједали своје баштине, оне које им је отео султанов Земљишни закон 1858, а хабзбуршка власт послије 1878. то и потврдила", подсјећа Латиновић.

Он наводи да је српско грађанство Бањалуке и Босанске Крајине било опозиционо опредијељено у односу на Народно вијеће и Народну владу у Сарајеву, па се у Народном вијећу у Бањалуци јавила идеја о непосредном уједињењу БиХ са Србијом, те су од 54 чак 42 котара у БиХ прогласила непосредно уједињење са Србијом.

Према његовим ријечима, прогласи о уједињењу са Србијом започели су 27. новембра из Бањалуке и трајали све до 5. децембра 1918, обухватајући практично сва подручја, како у Босни, тако и у Херцеговини.

"Проглас о оснивању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. прекинуо је започети процес непосредног уједињења Босне и Херцеговине са Србијом, који је покренут из Бањалуке", истиче Латиновић.

Он наводи да Народно вијеће и Народна влада у Сарајеву нису били способни да стану у крај немирима и насиљу насталом у БиХ поразом и сломом Аустро-Угарске и распадом њеног система власти, напомињући да се тако десио побједоносни улазак српске војске у БиХ, на тражење и позив нових органа власти у БиХ, што је изузетно важна чињеница.

"Српска војска била је кључни чинилац у остварењу националног ослобођења и уједињења, а њеним присуством сузбијени су покушаји одвајања БиХ од Србије. Док је хрватско и муслиманско становништво дочекало српску војску са резервом и у различитом расположењу, за Србе у БиХ долазак, односно ослобођење које је она донијела, био је један од најзначајнијих догађаја у њиховој дотадашњој историји", наглашава Латиновић.

Он подсјећа да је још 2017. покренуо иницијативу да 2018. буде подигнут споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Бањалуци поводом стогодишњице ослобођења и уједињења, као знак захвалности Бањалуке и Босанске Крајине.

"Та прилика је пропуштена, а наредна може да буде 2021, поводом стогодишњице смрти великог краља - Ослободиоца и Ујединитеља", истиче Латиновић.

Он подсјећа да је град Нови Сад подигао споменик краљу Петру 2018, баш поводом тог великог јубилеја, а Бијељина је то давно учинила.

"Оба споменика представљају краља као коњаника, што је уобичајено у многим европским градовима, у земљама у којима се води рачуна о култури памћења и заслужним владарима исказује посебно поштовање. Не знам зашто то тако тешко иде у Бањалуци, коју је војска краља Петра прије једног вијека ослободила вишевјековне туђинске власти", напомиње Латиновић.

Предсједник бањалучког Удружења потомака и поштовалаца српских бораца ослободилачких ратова од 1912. до 1918. Небојша Куштриновић истиче за Срну да је круна ових ратних догађаја била слобода која је у Бањалуку стигла на Аранђеловдан, 21. новембра 1918, те да је поносан што град на прави начин обиљежава долазак слободе у њега прије 101 годину.

"Уласком српске војске Бањалука је, послије више вијекова проведених под турском и аустроугарском окупацијом, поново постала слободан град", каже Куштриновић.

Он наводи да је поносан на српске претке јер је са ових простора у то вријеме у рат добровољно отишло више од 25.000 људи и наглашава да је важно да младе генерације у Републици Српској знају, сјећају се ових историјских догађаја и поносе се својим прецима.

"Историја је учитељица живота. Важно је да у данашње вријеме, када сe прекраја историја, имамо историјски час о овим догађајима, тог дана у Бањалуци, а и шире", напомиње Куштриновић.

Програмом обиљежавања овог значајног датума, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије, у 10.30 часова у Храму Христа Спаситеља предвиђен је парастос несталим и погинулим српским борцима Првог свјетског рата, речено је Срну Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Српске.

У 10.50 часова планирано је полагање вијенаца и цвијећа на споменик бану Милосављевићу, а у 11.00 часова "Марш слободе српске војске".

Од 11.45 часова услиједиће умјетнички програм и обраћање званичника.

У Првом свјетском рату погинуло је 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације, од којих 53 одсто мушкараца животне доби од 25 до 45 година.

Српска војска је за 45 дана под борбом прешла 500 километара и 1. новембра 1918. године ослободила Београд.

У току новембра српска војска је ослободила и највећи дио територије БиХ, а 21. новембра, на Аранђеловдан, ушла је и ослободила Бањалуку.