ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 20/11/2019

ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА ДОПРИНИЈЕЛА ШИРЕЊУ ЋИРИЛИЦЕ

 

Горажданска штампарија била је не само први, већ дуго времена и једини штампарско-издавачки подухват у БиХ - тек три и по вијека послије ње основана је Сопронова печатња у Сарајеву, којом започиње ново раздобље историје књиге.

 

Приредила: Маја БРЧКАЛО КРСМАНОВИЋ

ПАЛЕ, 20. НОВЕМБАР /СРНА/ - Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Радославка Сударушић наводи да је Горажданска штампарија дала велики допринос ширењу ћириличке штампе у 16. вијеку на релацији три значајна локалитета Венеција-Горажде-Трговиште.

Штампарија Божидара Љубавића и његових синова прва је у БиХ, а друга српскословенска штампарија уопште.

Покренута је 25 година након објављивања "Октоиха", првенца типографске радионице Ђурђа Црнојевића на Цетињу - Ободске штампарије.

Сударушићева појашњава за Срну да је Горажданска штампарија била епохална технолошка иновација, узимајући у обзир историјске прилике у којима је основана, али и сложеност штампарске дјелатности.

"Није била статична, кретала се простором и временом, као што то чини и данас, када, фигуративно гледано, обитава у нашем памћењу и креће се у нашим ријечима", истиче Сударушићева.

Прву штампарију основао је Божидар Љубавић Горажданин прије 500 година, а књиге које су штампане јесу: "Литургија" /1519/, "Псалтир с последовањем" /1521/ и "Молитвеник" /1523/.

Све три књиге Горажданске штампарије богослужбеног су карактера, чега су се вјерно придржавале и остале старе српске штампарије.

Сударушићева наводи да је штампање књига у том периоду било изузетно захтјевно - оне су припремане и умножаване у двије технике.

Декоративни елементи рађени су у дрворезу, док је основни текст отискиван штампарском пресом. Посебна пажња посвећивана је типографском слогу.

Штампарски слог горажданских књига одликује се оригиналношћу, а у науци важи мишљење да је једноставан, прегледан и лако читљив.

"Када су оснивали штампарију, Љубавићи нису ни слутили да ће њихова породична радиност постати културно-историјски међаш, али и исходиште типографске писмености у Херцеговини и Босни", напомиње Сударушићева.

Публиковањем фототипских издања колекције књига Горажданске штампарије /Београд-Пале, 2008; Фоча-Пале, 2019/, први пут, након пола миленијума, створени су услови да се ови драгоцјени културни споменици врате Храму Светог Ђорђа у Новом Горажду, гдје су и настали.

Горажданска штампарија била је не само први, већ дуго времена и једини штампарско-издавачки подухват у БиХ - тек три и по вијека послије ње основана је Сопронова печатња у Сарајеву, којом започиње ново раздобље историје књиге.

У Храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници 1519. године Божидар Горажданин основао је прву штампарију на овим просторима и другу на Балкану, одмах након цетињске.

У овој штампарији, коју је Горажданин пренио из Венеције у Сопотницу, штампане су ћириличне црквене књиге до 1523. године, када је под најездом Турака пресељена у Трговиште, у Румунију.