ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво20/11/2019

ДЈЕЧИЈИ ДОДАТАК НАЈВАЖНИЈА МЈЕРА ЗА ПОДСТИЦАЈ НАТАЛИТЕТА

 

БАЊАЛУКА, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Центра за демографска истраживања из Бањалуке Драшко Маринковић изјавио је данас да породиље и запослене жене, које су анкетиране у оквиру истраживања, сматрају да је дјечији додатак једна од основних потреба и да треба да буде једна од стимулативних мјера за повећање наталитета и побољшање демографске слике Републике Српске.

 

Маринковић је уочи Конференције Центра за демографска истраживања на којој су представљени резултати анкетних истраживања рекао новинарима да су они потврдили ставове које су изнијели у приједлогу програма популационе политике рађеном за Владу Републике Српске.

"Већина породиља сматра да је незапосленост горући проблем. Оне желе да буду самоодрживе и да се личним запошљавањем афирмишу и повећају своју продуктивност. Све анкете заједно показују да су економска криза и несигурност доминантан фактор и у случају рађања и одсељавања", истакао је Маринковић.

Према његовим ријечима, породиље и запослене жене у 30 одсто случајева размишљају о одласку из Српске, а у око 50 случајева сматрају да овдје није будућност њихове дјеце.

"Али ако би неке од поменутих мјера биле уведене у систем, онда се 46 одсто анкетираних породиља и жена изјаснило да би то омогућило да имају још једно дијете. То је простор за популациону политику", каже Маринковић.

Он је истакао да је први корак да буде стабилизован фертилитет.

"Ми смо изнијели програм који треба усвојити, а на институцијама власти је да га усвоје и проведу. Ми смо изнијели моделе и начин на који то треба урадити, а инструменте ће дати Влада", рекао је Маринковић.

Према његовим ријечима, за већи број рођене дјеце неопходно је неколико група мјера.

"Прва група су материјалне и везане су за дјечији додатак и пореске олакшице, а друге групе су везане за индикректне трошкове, односно усклађивање рада и родитељства. Много породиља је рекло да би требало омогућити флексибилније радно вријеме, али и радно вријеме вртића. Једно од рјешења је стамбено збрињавање, а мој приједлог је да Влада откупи зграду која би била у њеном власништву, а да корисници станова буду породице које би плаћале режијске трошкове и да у њима буду док не ријеше стамбено питање", каже Маринковић.

Просјек у Српској, додао је он, је 1,3 дјеце по мајци, а посљедњих осам година је константан наталитет са око 9.500 рођених беба годишње.

"Немогуће је преко ноћи повећати број становника. Акценат је на стабилизацији стања и да број фертилних жена роди бар 9.500 дјеце годишње и да то имамо константно. Тиме бисмо побољшавали структуру становника јер нам је тренутно већи проблем морталитет и старење становништва. Одласком младих, репородуктивних и фертилних убрзано старимо и ти процеси ће без предузимања мјера довести до негативних демографских ефеката и јачања процеса депопулације", рекао је Маринковић.

Центар за демографска истраживања је истраживао ставове породиља о фертилитету и мјерама популационе политике, жена млађих од 50 година о усклађивању рада и родитељства, потенцијалних емиграната пред конзулатом Словеније у Бањалуци, док је четврто истраживање у вези са популационом обуком и тицало се увођења садржаја из демографије, породичног права, планирања породице и репродуктивног здравља у основне и средње школе, а затим и на факултете.

Замјеник предсједника Центра за демографска истраживања Александар Мајић рекао је да је више од половине анкетираних испред Конзулата Словеније у Бањалуци млађе од 30 година, а већина их је из Унско-санског кантона.

"Велика већина је назапослена и они сматрају да је то, уз несигурну будућност, један од кључних разлога за одлазак са ових простора. Само четири одсто њих види своју, док тек три одсто види будућност своје дјеце у БиХ. Морамо се системски позабавити овом проблематиком самим тим што миграције становништва на овим просотрима нису довољно истражене и то је повод за увођење регистра становништва као егзактног показатеља", рекао је Мајић.