ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 22/01/2020

МАНАСТИР КЛИСИНА - МОЛИТВЕНО УТОЧИШТЕ У ДОЛИНИ САНЕ

 

Подигнут на средњовјековном манастиришту, данашњи манастир Клисина свједочи о бурној историји српског народа, о неуништивости православне вјере на којој је и настало све што је српски народ сачувало кроз вијекове

 

ПРИЈЕДОР, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - У плодној и питомој долини ријеке Сане, на међи Санског Моста и Приједора, у селу Ништавци налази се Светомарински манастир Клисина, који је молитвено уточиште за многе мјештане Приједора, Оштре Луке и других околних мјеста.

Према народном предању, на мјесту данашњег манастира постојао је манастир и у средњем вијеку, али није познато када је уништен. Народ настањен у долини Сане сачувао је успомену на некадашњи манастир, преносећи причу о њему кроз генерације.

На истом мјесту, неколико вијекова касније, подигнут је дрвени храм који, такође, није одолио бурним историјским искушењима, те је спаљен 1942. године. Од тадашњег храма остало је једино звоно, које су Срби тајно спустили у Сану, чврсто вјерујући у дан када ће оно поново позвати православне вјернике на молитвено сабрање.

Крајем Другог свјетског рата звоно је извађено из Сане и стављено на импровизовани дрвени звоник, одакле је наредних пола вијека позивало православце на молитву.

Тек 1991. године започела је изградња храма скромне архитектонске вриједности, посвећеног Светој великомученици Марини, на древном манастиришту, на којем је до тада постојао само тај дрвени звоник.

Радови су трајали до 1993. године, када је храм освештао епископ бихаћко-петровачки Хризостом, на дан Свете Марине - Огњене Марије.

Стварни почетак монашког живота у овом манастиру везан је за 2000. годину, када је монашки постриг примио искушеник Драженко Рожић, у монаштву назван Василије, по светом Василију Острошком Чудотворцу.

"Мој почетак био је у манастиру Ковиљу, а замонашио ме је управо владика Хризостом, који је нешто прије мене дошао овдје из Шипова. Са нашим доласком почела се скупљати братија, тако да смо већ 2001. године добили првог искушеника", прича игуман манастира Клисина Василије.

Тако је прије двије деценије Клисина добила статус манастира, а до тада је била парохијска црква.

У манастиру се налазе мошти Свете великомученице Марине.

Манастир има три звона, дар добротвора Горана Чорокала из Санског Моста са породицом. Када је дародавац чуо да је планирано да звона буду постављена на импровизовани, саграђен је импозантни манастирски звоник.

У спољашњим нишама, на западном дијелу звоника, постављена су три мозаика велике умјетничке вриједности, на којима су представљени Господ Исус Христос, Свети Сава и Свети Симеон Српски. Мозаици су израђени у умјетничкој радионици манастира Студеница, а освештани на дан манастирске славе 30. јула 2009. године, у присуству великог броја вјерника.

Осим моштију Свете великомученице Марине, од марта 2012. године у манастиру Клисина налази се и дио моштију преподобног Григорија Горњачког, као и реплика чудотворне иконе Пресвете Богородице "Достојно јест", која је донесена са Свете Горе.

МАНАСТИР ЗАТВОРЕН ПОНЕДЈЕЉКОМ, ОТВОРЕН СВАКИ ДРУГИ РАДНИ ДАН ОД 11.00 ДО 18.00 ЧАСОВА

"Многи нас посјећују и помажу, али мало је оних који знају како изгледа живот монаха. Дан у манастиру подијељен је у три дијела - молитвено богослужење, обављање манастирских послушања и вријеме предвиђено за одмор.

Ми смо, управо зато, недавно увели правило којег нема у другим манастирима и, уз благослов нашег епископа, манастир је затворен понедјељком, а сваког другог радног дана отвара се у 11.00 и затвара у 18.00 часова", рекао је игуман Василије.

КВАЛИТЕТ СИРА ПОЗНАТ НАДАЛЕКО

Послушања која монаси треба да обаве током дана су разноврсна. Имају пет крава и праве сир већ неколико година, по чему су постали препознатљиви, те би вољели да могу проширити производњу и правити више сира.

"Што направимо успијемо и да продамо. Људи су препознали квалитет. Имамо пластеник и коке, а почели смо да правимо и ораховачу, која је постала бренд нашег манастира и људи је доста траже. Чак из Србије траже да им шаљемо", истакао је игуман Василије.

Он је додао да се у манастиру израђују и иконе које раде два Приједорчанина. Они то раде два-три пута седмично, односно зависно од потребе и поруџбине.

У ТОКУ ФРЕСКОПИСАЊЕ И ИЗГРАДЊА КОНАКА

У манастиру Клисина је почетком марта прошле године почело фрескописање цркве.

"Све је то кренуло од нашег пријатеља Владислава из Украјине, тако да смо фрескама већ осликали 225 метара квадратних. То је за нас велики благослов и трудимо се да наставимо даље", говори игуман Василије.

У Клисини је за бројне посјетиоце, поготово оне који желе да бораве дан-два у манастиру, почела градња конака.

За те потребе опремили су и кућу прекопута манастира која већ сада може да прими 16 људи.

"Конаком планирамо да проширимо манастирску продавницу, да имамо радионицу, библиотеку и манастирску архиву, као и четири мало веће келије гдје ћемо моћи да примамо госте и, ако би било потребе, да се братство прошири", закључио је овај разговор игуман Василије.

Он је нагласио да их у Клисини посебно радује када чују од људи да се пријатно и слободно осјећају у манастиру, те да радо опет долазе.