ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан19/01/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 21. ЈАНУАРА /СРНА/ - Данас је уторак, 21. јануар, 21. дан 2020. До краја године има 345 дана.

 

1793. - Француском краљу Лују Шеснаестом - когa је у септембру 1792. револуционарни Конвент свргао са пријестола, а затим због велеиздаје осудио на смрт - у Паризу је на гиљотини одрубљена глава. На пријесто је ступио 1774. и формално остао три године послије избијања Француске револуције.

1861. - Рођен српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске краљевске академије, професор и директор Умјетничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и умјетника и више јавних споменика: Косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима.

1892. - Умро енглески астроном и математичар Џон Кауч Адамс, професор Универзитета у Кембриџу, који је 1845, на основу неправилности у кретању Урана, први одредио путању и приближан положај до тадa непознате планете Нептун. Откриће није благовремено објавио, па је слава за откриће Нептуна 1846. припала француском астроному Ирбену Жан Жозефу Леверјеу.

1905. - Рођен француски модни креатор Кристијан Диор, један од највећих "модних диктатора" у свијету послије Другог свјетског рата.

1919. - У Даблину Конгрес партије Шин фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Британија је игнорисала тај документ и дала Ирској статус доминиона 1921, а тек 1949. признала јој самосталност, али без Алстера.

1924. - Умро совјетски диктатор руског поријекла Владимир Иљич Уљанов, познат као Владимир Лењин, предводник Октобарске револуције у Русији 1917, први совјетски лидер, безобзиран властодржац и творац система који је омогућио деценије терора познате као "стаљинизам". Као заклети непријатељ демократије успоставио је ауторитарне односе у бољшевичкој партији и "диктатуру пролетаријата" у друштву. "Писмо Конгресу", познато као "Лењинов тестамент", у којем је крајем 1922. препоручио да Јосифа Стаљина на мјесту генералног секретара партије замијени толерантнија личност која ће "довољно опрезно" користити неизмјерну власт, често је истицано као крунски доказ у одбрану Лењина. При томе је занемаривано да је Стаљин наслиједио већ разрађен диктаторски систем и да је Лењин налогодавац низа злочина, укључујући оружане нападе "бојовика" прије избијања револуције на банке и конвоје ради пљачке новца, у којима је погинуло мноштво цивила и језиву наредбу на основу које су у љето 1918. масакрирани посљедњи руски цар Николај Други, његова супруга, петоро дјеце и послуга. Дјела: "Шта су 'пријатељи народа' и како се они боре против социјалдемократа?", "Развитак капитализма у Русији", "Задаци руских социјалдемократа", "Шта да се ради?", "Корак напријед, два корака назад", "Двије тактике социјалдемократије у демократској револуцији", "Аграрни програм руске социјалдемократске радничке партије", "Материјализам и емпириокритицизам", "Социјализам и рат", "Империјализам као највиши стадијум капитализма", "Априлске тезе", "Држава и револуција", "Дјечија болест 'левичарства' у комунизму".

1933. - Умро енглески писац ирског поријекла Џорџ Огастас Мор, аутор реалистичких и натуралистичких романа. Дјела: романи "Модерни љубавник", "Глумчева жена", "Естер Вотерс", "Аве", "Исповијести младића", "Успомене из мртвог живота", "Салве", "Вале".

1936. - Енглески краљ постао Едвард Осми, дан послије смрти оца Џорџа Петог, али је на пријестолу остао само до децембра 1936, кад је принуђен да абдицира због женидбе с Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом.

1938. - Умро француски филмски режисер Жорж Мелијес, пионир свјетског филма, у крајњој биједи, у вријеме комерцијалног процвата филма. Домишљат и технички образован, пренио је на филм позоришну подјелу на чинове, сценографију, констимографију, начин глуме и маскирање. Пронашао је систем коришћења трикова, што му је омогућило да у атељеу снима филмове фантастике. Снимио је око 500 филмова, укључујући "Пут на Мјесец", претечу свемирских филмских авантура. Остали филмови: "Сан астронома", "Пут у немогуће", "Гуливерова путовања", "Халуцинације барона Минхаузена", "Освајање Сјеверног пола".

1948. - Умро италијански композитор њемачког поријекла Ермано Волф-Ферари, обновитељ италијанске комичне опере, који је компоновао углавном према комедијама италијанског писца Карла Голдонија. Дјела: опере "Четири грубијана", "Радознале жене", "Школа за очеве", "Сузанина тајна", кантате, инструменталне композиције.

1950. - Умро енглески писац Џорџ Орвел, чија су антиутопијска дјела визија могућне тоталитарне будућности свијета и алегорична сатира модерне диктатуре. Дјела: романи "1984", "Животињска фарма", "Бурмански дани", есеји "У киту", "Критички есеји", "Лов на слона", "Енглеска, ваша Енглеска", књига о шпанском грађанском рату "Каталонији у част".

1954. - САД су поринуле прву подморницу на атомски погон "Наутилус".

1957. - Умро српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који се највише инспирисао српском народном музиком. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф Музичког одјељења Радио-Београда, уредник "Музичког гласника". Дјела: музика за комаде, опере "Зулумћар", "Женидба Јанковић Стојана" , оркестарски "Скерцо д-мол".

1959. - Умро амерички филмски режисер и продуцент Сесил Б. де Мил, аутор многих вестерна, мелодрама, комедија и псеудоисторијских спектакла, грандиозних филмова с десетинама хиљада статиста, обавезно према неком библијском мотиву. Подилазио је укусу просјечне филмске публике и један је од утемељивача холивудске баналности, која гарантује профит, посебно на америчком тржишту. Филмови: "Вирџинијанац", "Дјевојка за златног запада", "Кармен", "Мала Американка", "Не мијењај свог мужа", "Десет заповијести", "Тријумф", "Бурлаци са Волге", "Краљ краљева", "Чикаго", "Божанске дјевојке", "Динамит", "У знаку крста", "Клеопатра", "Авантуре Буфало Била", "Пацифик експрес", "Самсон и Далила", "Највећа представа на свијету".

1976. - Продаја западних листова, укључујући "Њујорк тајмс" и "Фајненшенел тајмс", први пут је дозвољена у СССР-у.

1980. - Погинуло је свих 128 људи у иранском путничком авиону "боинг 727", на линији Машхад-Техеран, кад је летјелица при густој магли ударила у планину.

1986. - У источном Бејруту, близу сједишта хришћанске "Фаланге", партије предсједника Либана Амина Џемаила, исламски терористи су експлозијом аутомобила бомбе убили 22 особе.

1993. - Хрватска напала јужни дио Републике Српске Крајине, а снаге УН које су је штитиле напустиле су положаје. Више стотина српских цивила је убијено, а међународна заједница је агресију пропратила млаким реаговањем.

1997. - Канцелар Њемачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали су декларацију о помирењу двије сусједне земље, чиме је формално стављена тачка на историјске спорове, односно нацистичку окупацију Чехословачке у Другом свјетском рату и протјеривање Нијемаца из Судетске области послије завршетка рата.

1998. - На позив кубанског предсједника Фидела Кастра папа Јован Павле Други почео петодневну посјету комунистичком карипском острву, коју су свјетски медији оцијенили "као историјску".

1999. - Раул Салинас де Гортари, брат бившег мексичког предсједника Карлоса Салинаса, осуђен је на 50 година затвора због организовања убиства политичког противника.

2002. - У Лос Анђелесу у 81. години умрла Пеги Ли, легенда џез и поп-музике.