ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан20/01/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - Данас је сриједа, 22. јануар, 22. дан 2020. године. До краја године има 344 дана.

 

1440. - Рођен велики московски кнез Иван Трећи Васиљевич, назван Иван Велики, који је учинио Русију веома моћном, ослободио је вазалства одбивши да Монголима плаћа данак, ојачао монархију и окончао "прикупљање руских земаља". Послије доласка на власт 1462. прикључио је Русији више кнежевина, укључујући Твер, Ростов и Новгород, а 1480. је ослободио монголске власти. Настојао је да ојача централну власт и 1497. је издао јединствен "Судбеник" за цијелу Русију. Почео је зидање камених кула и палата Кремља у Москви.

1517. - Војска турског султана Селима Првог у бици код Рајданије, близу Каира, потукла мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

1561. - Рођен енглески филозоф и државник Френсис Бекон, један од оснивача модерног материјализма, чија се класификација и критика идола /заблуда/ сматра првом критиком идеологије. Супротстављајући се неплодном сколастичком мишљењу, изградио је општи план за обнову науке. Утицао је на француске енциклопедисте 18. вијека, који су му посветили велику "Француску енциклопедију". Формулисао је два принципа значајна за схватање задатка модерних наука: право знање је знање узрока и унапређивање знања је јачање човјекове моћи над природом. Означио је експеримент као највиши принцип научног мишљења и разрадио индуктивну методу откривања истине. Према његовим начелима, у Енглеској је 1662. основано "Учено друштво" и тако промовисана Беконова замисао да се људски напредак може остварити не само реформом друштва већ и напретком науке. Дјела: "Унапређење науке", "Нови органон", "Нова Атлантида", "Есеји или савјети етички и политички".

1666. - Умро индијски цар Шах Џехан из династије Могула, познат и као принц Харам, који је највећи дио владавине од 1628. до 1658, кад га је збацио син Аурангзеб, посветио изградњи маузолеја Таџ-Махал у својој пријестоници Агри на сјеверу Индије. Велељепно здање од бијелог мермера, које је 20.000 радника зидало од 1631. до 1653. посветио је успомени на царицу Мумтаз Махал и он је послије смрти такође сахрањен ту. Премјестио је 1648. пријестоницу из Агре у Делхи, гдје је изградио нови град Шахџеханабад.

1729. - Рођен њемачки писац, критичар и теоретичар умјетности Готхолд Ефраим Лесинг, одушевљени присталица просвјетитељства, утемељивач савремене њемачке књижевности и естетике. Одлучујуће је допринио ослобађању њемачке драме од утицаја класичних и француских модела. Дјела: драме "Мис Сара Сампсон", "Емилија Галоти", "Мудри Натан", комедија "Мина од Барнхелма", критике "Писма о најновијој књижевности", "Хамбуршка драматургија", "Лаокоон", полемичка сатира "Васпитање људског рода", "Анти-Геце".

1771. - Шпанија склопила конвенцију с Великом Британијом о уступању Фокландских острва у Атлантском океану. Од стицања независности 1816. Аргентина полаже право на њих, тврдећи да је насљедница као бивша шпанска колонија. Војна хунта Аргентине је у априлу 1982. покушала да окупира острва искрцавањем 10.000 војника, које су два мјесеца касније поразиле британске трупе и учврстиле суверенитет Лондона над Фокландима.

1775. - Рођен француски физичар и математичар Андре Мари Ампер, оснивач електродинамике. Засновао је теорију магнетизма у нераздвојивој вези с електрицитетом и пронашао и проучио узајамно дејство електричних струја. Написао је више дјела из физике, математике и филозофије. Њему у част јединица за јачину струје названа је "ампер" /скраћено А/, јединица за наелектрисање /количину електрицитета/ "амперсекунда" /скраћено Ас/ и "амперчас" /скраћено Ах/, а инструмент за мјерење јачине струје "амперметар".

1788. - Рођен енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, један од оснивача европског романтизма. Његова поезија је оличавала слободан људски дух у побуни против поретка, што му је донијело велики утицај и популарност код европских народа под јармом туђег или домаћег деспотизма. Велику Британију је напустио, разочаран, 1816. и у Италији је створио највећа дјела: "Чајлд Харолд", "Каин", "Манфред", "Дон Жуан". Отишао је 1823. да помогне борбу Грка за ослобођење од Турака, али је убрзо оболио од маларије и умро у априлу 1824, не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа.

1849. - Рођен шведски писац Јохан Аугуст Стриндберг, најконтроверзнија личност шведске књижевности. Био је истовремено натуралистички психолог и фолклориста, историчар и мистик. Разбио је старе драмске форме, претеча је многих савремених струјања. Жену је сматрао природним непријатељем мушкарца, а противљење еманципацији жена, о чему је писао у новелама "Бракови 1" и "Бракови 2", антихришћанство и натуралистички стил донијели су му много главобоља и сукоба. Остала дјела: романи "Служавкин син", "Црвена соба", "Становници Хамсеа", "Одбрана једног лудака", "Готске собе", "Приче надзорника карантина", "Пакао", "На острвима", "Легенде", "Црне заставе", драме "Мајстор Улуф", "Отац", "Госпођица Јулија", "Пљачкаши", "Зајмодавац", "Пут у Дамаск 1-3", "Плес смрти", "Игра снова", "Олуја", "Сабласна сонета", новеле "Ново царство".

1863. - У дијелу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио је устанак под вођством "странке црвених" Јарослава Домбровског, али су га руске трупе угушиле послије неколико мјесеци и 1864. претвориле Пољску у руску губернију.

1871. - У Паризу избиле демонстрације радника које су под вођством француског револуционара Луја Огиста Бланкија прерасле у устанак против власти, која је припремала предају града пруским трупама. Власти су одбациле захтјев устаника да створе Комуну ради отпора пруској војсци и на побуњенике су послале два батаљона мобилне гарде који су испред градске вијећнице отворили ватру и у крви угушили устанак. Влада је потом прогласила опсадно стање и забранила све скупове, а министар иностраних послова Жил Фавр је у њено име 28. јануара потписао акт о капитулацији.

1875. - Рођен амерички филмски режисер Дејвид Левелин Ворк Грифит, један од најзначајнијих стваралаца у епохи нијемог филма. Заслужан је за већину фундаменталних открића филмског израза, укључујући крупни план, ритмичку природу монтаже и креативну употребу вјештачког свјетла. Филмови: "Нетрпељивост", "Бјекство", "Доме, слатки доме", "Рађање једне нације", "Срца свијета", "Велика љубав", "Сломљени пупољци", "Пад Вавилона", "Двије сиротице", "Америка", "Абрахам Линколн".

1878. - Рођен српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дјела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1894. - Умро српски писац Војислав Илић, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика је означила раскид с романтичарском поезијом и обиљежена је мисаоним скептицизмом. Писао је елегичне, сјетне пјесме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће /"Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не верујем", "Тамара", "Исток"/. Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар Министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну. Дјела: два издања "Песама" објављена за живота и сабрана дјела постхумно.

1896. - Рођен српски сликар Сава Шумановић, мајстор пејзажа, актова и мртве природе, особених тонова, посебно интензивних на сликама из родног Срема. На његовим сликама доминирају свијетли тонови, уз изражен осјећај за освјетљење и сугестивно остварење просторне дубине експресивним лиризмом. Дуго је живио у Паризу, а посљедње године живота у Шиду, гдје су га у Другом свјетском рату убиле усташе 1942. Шумановићеве велике композиције "Доручак на трави" и "Пијана лађа" су међу најзначајнијим дјелима нашег модерног сликарства. Најбоља његова дјела су у Народном музеју у Београду, збирци Павла Бељанског и Галерији "Сава Шумановић" у Шиду.

1901. - Умрла британска краљица Викторија Прва Александрина, која је на пријесто ступила 1837. Током њене владавине у Великој Британији је изведена индустријска револуција, а британско колонијално царство се раширило по читавој планети. Њена владавина се често назива "викторијанским вијеком".

1902. - Ксенија Анастасијевић постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши с високом оцјеном дисертацију под насловом "Бруново учење о најмањем".

1905. - Руске трупе у Петрограду отвориле ватру на демонстранте, махом раднике, који су кренули на царски Зимски дворац, захтијевајући демократске слободе, крај рата с Јапаном и успостављање уставотворне скупштине. Убијено је више од хиљаду и рањено око 5.000 људи, у покољу названом касније "Крвава недјеља".

1908. - Рођен руски теоријски физичар Лав Давидович Ландау, један од највећих физичара 20. вијека, отац совјетске школе теоријске физике, добитник Нобелове награде за физику 1962. Доживио је 1962. тешку саобраћајну несрећу, послије које је више пута проглашаван клинички мртвим. Живот му је ипак спасен, али ни врхунски љекари нису успјели да му поврате креативну способност. Засновао је термодинамичку теорију фазних прелаза у чврстом тијелу, теорију течног хелијума близу апсолутне нуле, теорију комбиноване инверзије, теорију двију неутринских компонената, предвидио појаву другог звука, знатно обогатио теорију суперпроводљивости, открио нове законитости у понашању проводника, унаприједио квантну теорију поља и физику елементарних честица и космичких зрака. Заједно с руским теоријским физичарем Иљом Лифшицом објавио је капитално дјело у више томова "Курс теоријске физике". Остала дјела: "Електропроводљивост метала", "Теорија поља" /са Лифшицом/, "Квантна механика" /са Лифшицом/, "Статистичка физика" /са Лифшицом/.

1909. - Рођен бурмански дипломата У Тант, генерални секретар УН од 1962. до 1971. Проблеми у Конгу, берлинска и кубанска криза, рат у Вијетнаму, сукоби на Блиском истоку и рат Индије и Пакистана били су драматични догађаји с којима се суочавао током мандата.

1917. - Умро српски архитекта Јован Илкић, који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини 20. вијека. Био је 30 година главни пројектант Министарства грађевина и пројектовао је многа значајна здања у Београду: Скупштина Југославије, Хотел "Москва", "Официрски дом" /садашњи Студентски културни центар/, зграда Протокола.

1924. - Ремзи Мекдоналд као први лабуристички премијер Велике Британије преузео положај од Стенлија Болдвина.

1941. - Италијанске снаге у Другом свјетском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом послије 11 дана опсаде.

1944. - Почело савезничко искрцавање код Анција у Италији у Другом свјетском рату, чиме се њемачка одбрана нашла у безизлазној ситуацији, али је оклијевање америчке команде омогућило Нијемцима да се прегрупишу и четири мјесеца код Касина задржавају савезничке снаге, нанијевши им велике губитке.

1964. - Кенет Дејвид Каунда постао први предсједник владе у Сјеверној Родезији /Замбија/.

1973. - Умро предсједник САД Линдон Бејнз Џонсон, који је Американце гурнуо дубље у вијетнамску ратну авантуру, окончану 1975. понижавајућим поразом. Био је потпредсједник од 1960. за вријеме мандата Џона Кенедија. Кад је Кенеди убијен у Даласу 1963. постао је предсједник, што је остао до 1969, послије побједе на изборима 1964.

1973. - У удесу јорданског "боинга 707" у коме су се налазили муслимански ходочасници на повратку из Меке, који се срушио у пламену на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло је 176 људи.

1986. - Тројица Сика, оптужена да су 1984. убила премијера Индије Индиру Ганди, осуђена на смрт.

1995. - У току самоубилачке бомбашке акције палестинског терористе, у Израелу погинуло 19 и рањено око 60 људи, већином израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.

1998. - Американац Теодор Качински признањем да је "унабомбер", како су га назвали медији, прихватио доживотну затворску казну да би избјегао изрицање смртне пресуде. Током "антитехнолошке" бомбашке кампање он је усмртио троје људи, а 29 је повриједио или осакатио.

2000. - Јоргос Папандреу отпутовао из Турске на крају прве посјете Анкари једног шефа грчке дипломатије послије 38 година.

2004. - Васељенски патријарх Вартоломеј Први на Куби отворио прву новоизграђену цркву од када је предсједник Фидел Кастро дошао на власт за вријеме револуције 1959. године.

2010. - Тадашњи епископ нишки Иринеј /Гавриловић/ изабран за патријарха Српске православне цркве. Сутрадан је свечано устоличен у београдској Саборној цркви, а 3. октобра у Пећкој патријаршији.

2010. - Преминула британска глумица Џин Симонс, звиjезда која је играла Офелију уз Лоренса Оливијеа као Хамлета, пјевала у мјузиклу са Марлоном Брандом, и глумила уз Грегори Пека, Пола Њумена и Кирка Дагласа.

2014. - Рукопис изгубљене, четири вијека старе /1613/14/, комедије великог шпанског драмског писца и пјесника Лопеа де Веге "Mujeres y Criados" /Жене и слуге/, откривен је у Шпанској националној библиотеци, саопштили су шпански званичници.