ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Економија22/01/2020

ТЕГЕЛТИЈА: НАШ РАД МЈЕРИЋЕ СЕ ПО ТОМЕ ШТА ЋЕ ОСТАТИ ИЗА НАС

 

БАЊАЛУКА, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је вечерас да је јасно опредјељење новог сазива Савјета министара да ће се његов рад мјерити по томе шта ће остати и како ће БиХ изгледати послије њега, те да ли ће цијела земља бити бар мало богатија и безбједнија.

 

"По томе ћемо мјерити свој рад. Било би добро да се у јавност излази само са оним што је усаглашено. У том правцу иде и наша одлука да отворимо сједнице Савјета министара за јавност и надам се да ћемо технички моћи то ријешити у наредна два мјесеца да би грађани видјели шта радимо, какве одлуке доносимо и да то не буду табу теме. Наш циљ је да се види да Савјет министара на дневном реду има животне теме", истакао је Тегелтија.

Говорећи о завршетку формирања Савјета министара, Тегелтија је навео да Млађен Божовић испуњава услове за именовање за министра за људска права и избјеглице, те да има велико искуство јер је више од 10 година у Министарству за људска права и избјеглице.

"Неки други нивои власти желе се укључити у избор Божовића. Надам се да ће консултације политичких опција бити завршене до 4. фебруара и да ћемо изабрати министра за људска права јер нема ничега што би Божовића дисквалификовало", рекао је Тегелтија, наводећи и да су сви подаци о њему јавни.

Предсједавајући Савјета министара је поновио да ће поштовати Устав и надлежности различитих нивоа власти у БиХ.

"Не постоји никаква могућност да било ко од оних који представљају Републику Српску у Сарајеву крши уставе БиХ или ентитета", истакао је Тегелтија, наводећи да је Милорад Додик као српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а укључен у све процесе у Сарајеву и да су сви из Српске на нивоу БиХ окупљени око њега.

Тегелтија је рекао да очекује да до краја овог мјесеца буде утврђен програм рада Савјета министара за ову годину, наводећи да ће од буџета зависити многе политике.

"Савјет министара је посљедњу годину дана радио у техничком мандату, било је много одгађања доношења одлука и дочекало нас је око 400 тачака дневног реда које би требале бити на сједницама Савјета министара. Важно је што у Савјету министара постоји ентузијазам и жеља за радом. Захвалан сам министрима за ентузијазам и жељу да сустигну ствари које су нас задесиле као нека врста обавеза које нисмо ми створили", рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је истакао да ће резултати рада бити много бољи ако Савјет министара буде дио заједничког пакета рада влада ентитета.

"Очекујем да ове године усвојимо два буџета - за ову и за наредну годину. Са премијерима ентитета постигнута је сагласност да оквир буџета институција БиХ за ову годину буде повећан за 30 милиона КМ на 780 милиона КМ. Јасна је била процјена да је ових 30 милиона КМ неопходно за одређене активности заједничких институција и да то неће угрозити функционисање буџета ентитета", додао је Тегелтија.

Он је нагласио да су кључна питања за успјех у БиХ економска, а не политичка, изразивши увјерење да ће бити реализовани значајни пројекти јер су они важни за грађане.

"У БиХ се морамо вратити унутрашњим односима и економском развоју јер великим темама о којима не постоји сагласност само тражимо тачке подјела", рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, због одласка становништва постоји проблем са недостатком одређених врста занимања, а отварање њемачког тржишта рада утицаће на одлив радника, не само из БиХ него из све Источне Европе.

"Послодавци морају да знају да лошим условима рада и ниским платама неће задржати раднике. Онај ко жели да послује мора квалитетно платити раднике, а ми ћемо бити партнер послодавцима. Највећу улогу имају ентитетске владе, али комплетна одговорност је на пословној заједници", рекао је Тегелтија, наводећи да су питања безбједности и политичке стабилности подједнако важни фактори за одлуку људи да напусте БиХ, као и економска.

Према његовим ријечима, владе су покушавале да олакшају позицију послодавцима, те законским рјешењима олакшавале пословање и давале простор за повећавање плата као један од механизама да буду задржани радници.

"Пословна заједница као главно питање поставља оптерећење рада. То питање је отворено на састанку са премијерима ентитета. Спремни смо да створимо амбијент да се смањење оптерећења рада прелије директно на лична примања запослених", поручио је Тегелтија.

Он је истакао и да је у већини случајева завршена ратификација уговора за пројекте на које се чекало на нивоу БиХ, те да би ускоро требала почети њихова реализација и да буде отворен инвестициони циклус.