ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Економија23/01/2020

ЗА СРПСКУ МОГЛО ДА БУДЕ КРЕИРАНО БОЉЕ РЈЕШЕЊЕ У ОБЛАСТИ ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА

 

БАЊАЛУКА, 23. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да начин на који је пренесена надлежност у области индиректних пореза на ниво БиХ није добар за Републику Српску, те да није постојао такав договор са међународним финансијским институцијама.

 

"Тада је могло да буде направљено боље рјешење. Кључна питања су висина стопе ПДВ-а, да ли имамо диференцирану стопу и рок плаћања ПДВ-а. Република Српска је још 2012. године предлагала диференцирану стопу ПДВ-а која би била примјењена на уску групу најважнијих производа, а да општа стопа буде повећана за један одсто. Из Федерације БиХ и заједничких институција БиХ нисмо добили подршку за то рјешење", нагласио је Тегелтија.

Он је рекао да је други приједлог био да за људе који немају редовно плаћено здравствено осигурање буде смањена стопа доприноса за здравствено осигурање, а да буде повећана стопа ПДВ-а за један одсто и тај износ средстава дозначен фондовима здравственог осигурања.

"Видјећемо да ли за то постоји консензус. Послодавци траже да буде помјерен рок плаћања ПДВ-а и сматрам да можемо направити модел да сваки мјесец за одређено вријеме помјерамо рок плаћања", истакао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, нови закон о ПДВ-у, на којем je рађено и прије избора 2018. године, у завршној је фази израде.

"Законско рјешење које су припремили експерти задржало је јединствену стопу од 17 одсто. Сви морамо знати да ће, уколико дође до увођења диференциране стопе ПДВ-а, доћи и до губитка дијела прихода. Свако помјерање стопе ПДВ-а мора подразумијевати да приходи дођу до грађана", рекао је Тегелтија синоћ за РТРС.

Он је најавио да ће Савјет министара, владе ентитета и пословна заједница формирати радну групу која ће проћи кроз кључне теме како би парламенту предложили закон о којем постоји консензус.

"Забрињавајуће је да не постоји довољан степен спремности за разговор. Било шта да предложите постаје црно или бијело и прије разговора о томе шта доноси једно или друго рјешење. Опште правило треба да буде да рјешавамо оно о чему се можемо договорити, а да ствари о којима нема консензуса остављамо за касније. Желим да Савјет министара буде тијело које ће доносити одлуке у интересу грађана", поручио је Тегелтија.

Говорећи о НАТО-у као једној од тешких тема, Тегелтија је истакао да се зна ко доноси одлуке и да је Република Српска усвојила резолуцију о војној неутралности.

"Нисам сигуран да је спремна да је мијења. Усвојен је Програм реформи, а не АНП. АНП који је раније предложен за усвајање и Програм реформи нису исти документи. Опозиција из Републике Српске још не може да вјерује да је напустила власт на нивоу БиХ и сада жели да сву одговорност пребаци на нас, што је видљиво и из њихових тврдњи о споразуму са Турском о набавци наоружања. Овај споразум је давно усвојен, када су они били власт", додао је Тегелтија.

Он је поручио да је пут БиХ ка ЕУ један од приоритета, изразивши очекивање да ће БиХ до самита ЕУ у Загребу реализовати одређени број кредибилних мјера и да ће за то добити подршку.

"Договорили смо се да ће предсједници влада ентитета заједно са Савјетом министара одредити људе који ће се бавити само процесом европских интеграција. У вези са тим постоји много усаглашених ствари и њих треба реализовати. Не постоји велики ентузијазам на свим нивоима власти да се ради на овим реформским процесима, али постоји довољан број људи који може водити успјешно пут према приближавању ЕУ", рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, БиХ не може сама ријешити мигрантску кризу, већ је за то потребна сарадња са сусједима које није било у претходном периоду.

"Потребна је и сарадња са међународном заједницом, иако се нећемо сагласити са неким њиховим приједлозима јер имају амбицију да од БиХ направе спаваоницу за мигранте без обзира на то што они желе да иду даље. Мигрантска криза има неколико аспеката - од хуманитарног до безбједносног. Ако могу да нам неконтролисано преко границе дођу мигранти тако могу да дођу и сви други", упозорио је Тегелтија.

Осврћући се на односе са сусједним земљама, Тегелтија је рекао да су односи БиХ са Хрватском и Србијом били у најмању руку чудни, наводећи да је најчудније да такву атмосферу нису креирали ни министри иностраних послова, ни чланови Предсједништва БиХ и предсједници.

Према његовим ријечима, ти односи морају бити поправљени и ријешена питања која су једноставна.

"Потребна је само добра воља да буду ријешена. Морамо се уздржавати од тешких ријечи и мора постојати одговорност свих страна. Србија и Хрватска су наши најзначајнији спољнотрговински партнери и они морају да буду свјесни колика је њихова спољнотрговцинска размјена са нама и да не правимо оно што се дешава на граници са Хрватском гдје су наши градови блокирани и не могу да функционишу", навео је Тегелтија.

Он је нагласио да треба ријешити питање граница и протока робе, изражавајући увјерење да ће овај сазив Савјета министара имати бољу комуникацију са сусједима.

Тегелтија је рекао да Хрватска не показује расположење за добросусједске односе када је ријеч о намјери одлагања радиоактивног отпада на Трговској гори у близини границе са БиХ.

Предсједавајући Савјета министара је најавио да ће се 29. јануара састати са предсједником Србије Александром Вучићем приликом његове посјете Мркоњић Граду, те да ће му бити задовољство да Вучић буде у његовом граду.