ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 26/01/2020

ТЕЖАК ЖИВОТ У ЛИВАЊСКОМ ПОЉУ, АЛИ ЈЕ ЈАКА ЉУБАВ ПРЕМА РОДНОЈ ГРУДИ

 

Ливањски Срби, народ који је вијековима страдао, али и васкрсавао, данас раме уз раме стоји са свим недаћама и поносно пркоси вјетровима са Динаре и Шатора у непрегледом Ливањском пољу.

 

Приредила: Јелена ДЕШИЋ

ЛИВНО, 26. ЈАНУАРА /СРНА/ - Српска села која се простиру непрегледним Ливањским пољем испод Динаре протекли рат је опустошио, данас свега тридесетак повратника у Губин води љуту битку за опстанак, јер су Срби у том федералном кантону запостављени и углавном препуштени сами себи.

Живот у селима гдје је рат све уништио веома је тежак. Малобројни повратници живе у тешким условима, али оно што их држи јесте љубав према родној груди. Најважније, истичу, јесте то да их нису заборавили у Републици Српској и Србији.

Овај крај, како кажу у Завичајном удружењу "Огњиште", на првом мјесту препознатљив је по добром и честитом народу.

"Српска ливањска села данас готово да никоме не припадају, али ту смо ми да водимо рачуна о онима коју су се вратили, о сваком камену, кући, о сваком педљу наше дједовине", поручују из Завичајног удружења.

Предсједник Скупштине "Огњишта" Недељко Вуковљак прича за Срну да им је циљ да сачувају од заборава обичаје и традицију који се преносе с кољена на кољено, те да то чине и учешћем на разним сајмовима.

"Ове године добили смо позив за учешће на Сајму завичаја у Новом Саду 22. фебруара. С поносом долазимо да представимо оно по чему је ливањски крај препознатљив - Ливањски сир, ракија Племка, вино, пршути, аутентична народна ношња", каже Вуковљак.

Удружење сарађује и са Војводином, гдје живи велики број Срба из ливањског краја, те је од директора покрајинског Фонда за избјегла и расељена лица Душка Ћутила прошле године добило финансијску помоћ.

Интензивно се ради и на прикупљању финансијских средстава за изградњу црквено-народног конака поред Цркве Успења Пресвете Богородице у Губину.

"Ниједно село у Крајини се не може похвалити подухватом какав ми радимо. Пројекат изградње конака вриједан је око 200.000 КМ, а радови трају и сваког дана наш конак добија изглед какав је и замишљен", напомиње Вуковљак, који је и један од иницијатора изградње конака.

Он напомиње да од Ливна, коме припадају, никада ништа нису добили, а они који им помажу су малобројни.

"Али, битно је да кажемо да највећу подршку добијамо од Републике Српске и Србије", истиче Вуковљак и апелује да представници кантоналне и федералне власти дођу у српска ливањска села и увјере се какав је живот малобројних повратника.

Вуковљак, који је данас живи у Аустрији, напомиње да је као дјечак отишао из родног села, али да никада није заборавио одакле је кренуо.

Један од Губињана Лазо Пајчин у стиху описује љубав према завичају. "Умријећу што далеко оста село моје, Републико Српска од границе твоје", каже Пајчин за Срну.

Ливањски Срби окупљају се за празнике, преле, запјевају и тада та села заживе као прије много годинина. Сваке године, крајем августа, организују "Завичајне дани на Губинској парохији" који окупе више од 600 парохијана, расељених широм свијета.