ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 18/02/2020

СВЕТИЊА ИЗ 12. ВИЈЕКА ПРИВЛАЧИ ВЈЕРНИКЕ СНАГОМ МОЛИТВЕ

 

Привина глава је ријетка светиња Српске православне цркве која има намјенско мјесто за обред погружавања. И крштења у манастиру углавном обављају погружавањем, а вјерујући приступају том чину због менталног и физичког здравља

 

Приредила: Сања СРДИЋ МАЦАНОВИЋ

БЕОГРАД, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Унутар зидина најзападнијег фрушкогорског манастира - Привине главе монаштво дане проводи у непрестаној молитви, што ово мјесто чини посебно духовно јаким, а однедавно ова светиња из 12. вијека има и посебну зграду са извором живе воде - Источњак за погружавање, које симболизује сјећање на крштење и значи спирање гријеха.

"Крштењем се перу, чисте греси. Кажу, када зарања у воду умире грешни човек, а када излази из воде рађа се очишћен човек. То симболизује погружавање", појаснио је Срни настојатељ манастира отац Макарије.

Привина глава је ријетка светиња Српске православне цркве која има намјенско мјесто за овај обред и крштења у манастиру углавном обављају погружавањем, а вјерујући приступају том чину због менталног и физичког здравља.

"Користи се не само за крштење него се и овако погружавамо зато што је здраво. Посебно они који имају проблем са алергијама треба духовно да ојачају кроз пост, молитву и погружавање. Сигурно се ишчупају из тога за одређено време. Посебно поленске алергије. То је сигурно тако", рекао је отац Макарије.

Он је указао на потребу да сваки човјек понаособ ментално и духовно јача и уреди свој живот према Божијем закону и нагласио да једну светињу молитва чини јаком и да ће људи у њу долазити, без обзира гдје се налази, само ако је мјесто јаке молитве.

"Ако један манастир нема јаку молитву, он није манастир него обична кућа, зграда. Молитва мора бити присутна. Сваки зид мора да упије молитву, да зрачи позитивном енергијом. То не може да се постигне са мало молитве, него да молитва буде дуга. Сваки дан", нагласио је отац Макарије.

Отац Макарије ја навео да монаштво у Привиној глави стога има заједничку молитву седам часова.

"Имамо читање Псалтира око четири часа. По једна особа чита псалтир четири сата, осам акатиста и то је преко сат и по. Тако да мора то да се осети. Да се види. Прва јутарња молитва је у 4.45, а вечерња почиње у 16.45 часова", каже настојатељ манастира.

Све то је, каже, условило да Привина глава постане мјесто доласка многих вјерника, међу којим су бројни из Републике Српске и Црне Горе, гдје се показало како невоља може да уједини српски народ.

"Нажалост, како кажу у народу - без невоље нема богомоље, али треба мало да се опоменемо. Не треба да чекамо невољу, па да кренемо путем Бога. Треба да човек увек има Бога у себи и да се Богу молимо и да живимо по Богу како треба - исправно, па неће бити невоља", прича старјешина манастира.

Отац Макарије је нагласио да је у историји Привина глава, која је данас женски манастир, углавном била мушки манастир, те да је за вријеме Турака у њој страдало силно монаштво.

"Има ту иза један тунел, да кажем катакомба, и ту је много моштију. Претпоставља се да је преко 400 монаха страдало. Побијено од Турака. Велика је, велика ово светиња", рекао је он.

Отац Макарије је навео да се у Цркви Светих архангела Гаврила и Михаила, која је освештана 1760. године, чувају честице моштију оптинских стараца, а да је у њој била чувана и најраскошнија српска средњовјековна књига Минхенски псалтир, која је сада дио колекције Баварске државне библиотеке из Минхена.

Манастир, који је назван по свом оснивачу - властелину Приви, у својој дугој историји више је пута пљачкан, похаран и опустошен, али се живот у њега увијек враћао.

Посебни процват је доживио почетком 21. вијека, када су, поред Храма Светих архангела, у оквиру манастирског комплекса изграђене цркве Богородичиног Покрова /2004. године/ и Светог Георгија /2006. године/, док је на брду изнад манастира изграђена Црква Уздизања Часног крста /2010. године/.

Манастир Привина глава је споменик културе од изузетног значаја.