ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти28/02/2020

УНАПРЕЂЕЊЕ УСТАВНИХ РЈЕШЕЊА ПОTРЕБНО, АЛИ У ОВИМ ОКОЛНОСTИМА ОГРАНИЧЕНО

 

БАЊАЛУКА, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Професор Уставног права Миле Дмичић сматра да је приступање даљем унапређењу уставних рјешења у Републици Српској потребно, али да је оно, као изузетно значајна и одговорна дјелатност, у садашњим околностима ограничено.

 

Дмичић је појаснио да је ријеч о неприхватању и условљавању Вијећа народа Српске, односно представника појединих конститутивних народа у њему, који уставне промјене најчешће користе у политичке сврхе.

"Одређене тешкоће постоје и у томе што је, према Уставу Српске, промјена Устава усвојена ако за њу гласа најмање двије трећине укупног броја посланика у Народној скупштини и већина чланова Вијећа народа из сваког конститутивног народа и из реда осталих", рекао је Дмичић Срни поводом 28 година од доношења првог Устава Републике Српске.

С тим циљем, нагласио је он, Република Српска је у континуитету организације, функционисања и изградње свог уставног, правног и политичког система прилагођавала уставна рјешења у складу са међународним стандардима и вриједностима и ради обезбјеђивања пуне политичке, привредне и социјалне стабилности.

Дмичић је подсјетио да је с тим у вези Народна скупштина усвојила 29 амандмана 2009. године, али да њих није усвојило Вијеће народа Републике Српске.

Према његовим ријечима, амандманима су обухваћене измјене и допуне Устава у дијелу регулисања преноса надлежности са Републике Српске на институције БиХ, само по поступку и начину прописаном за промјену Устава Српске.

"У првом реду потребна је Уставна норма, али и практично дјеловање, како у Републици, тако и у институцијама БиХ о забрани преноса надлежности без уставних промјена и претходне обезбијеђености сагласности ентитета и у складу са уставним уређењем ове државе, односно, подјелом надлежности између иституција БиХ и ентитета", рекао је Дмичић.

Он је навео да су се амандмани односили и на усклађивања са одредбама Европске конвенције у области људских права и слобода, а посебно у увођењу начела недискриминације, укидања смртне казне, обезбјеђивање права на правично суђење, гарантовање слободе изражавања, усклађивање права дјетета и слично, затим на регулисање економских и имовинских односа у привреди, те потпунију заштиту јединица локалне самоуправе и права на локалну самоуправу и њено посједовање имовине.

"Истовремено, треба истаћи да се уставним промјенама, како на нивоу БиХ, тако и ентитета, ни у ком случају не смије постојећи модел државног уређења доводити у везу са тежњом за централизацијом и унитаризацијом БиХ и за доминацијом било којег народа", рекао је Дмичић.

Он је истакао да БиХ мора да се заснива на компромису и консензусу ентитета и конститутивних народа, уз све институционалне механизме заштите њихових виталних интереса, уз смањивање веома изражене улоге међународне заједнице и обезбјеђивањем да ова земља и друштво буде у власништву њених народа и грађана.

"Пожељно је да се држава придржава приципа децентрализације и да уставне промјене не утичу на државно уређење и облик владавине, нити да се доводе у везу са процесима европских интеграција", рекао је Дмичић.

Према свом уставном положају у оквиру БиХ, навео је он, Република Српска као трајна правна и политичка категорија, те равноправан, јединствен и недјељив устваноправни ентитет, носилац је суверенитета на унутрашњем плану, а дјелимично и међународног суверенитета и има право на самоорганизовање, односно да самостално установљава структуру и организацију своје власти.

Он сматра да је конституисање Републике Српске било потреба за очувањем идентитета и државности Срба, као конститутивног народа у БиХ, што је у складу са међународним правом и Повељом УН.

"Заснованост Устава Републике Српске на међународном и унутрашњем праву, као и верификацијом Венецијанске комисије, континуирано се потврђује актима усвојеним у Народној скупштини и политичком вољом народа", рекао је Дмичић.

Дмичић је навео да је на међународном праву посебно значајна усаглашеност Устава Српске са Дејтонским мировним споразумом, као међународним актом односно његовима анексом 4 - Уставом БиХ, као његовим саставним дјелом.

Он је напоменуо да, будући да је Република Српска конститутивни ентитет БиХ, више пута је долазило и до промјене њеног Устава, поред осталих и из разлога усклађивања са Уставом БиХ.

"Утврђени уставноправни статус Републике Српске као ентитета умногоме је изнад уобичајеног статуса федералних јединица сложених држава, а Устав је до сада мијењан и допуњаван 17 пута са 122 амандмана", каже Дмичић.

Он је навео да је Република Српска, према Уставу, јединствен и недјељив уставноправни ентитет који самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, као и да је један од два равноправна ентитета у БиХ, а њена територија је јединствена, недјељива и неотуђива.

"Права и дужности Републике према Уставу су конкретизоавани тако да их Република уређује и обезбјеђује у смислу да су све надлежности у њеном сувереном располагању, уколико нису предвиђене Уставом БиХ и чији пренос мора бити у складу са њеним Уставом, а који ни у ком случају не умањује статус Републике као државотворног дијела БиХ и у складу је са њеним Дејтонским рјешењима", рекао је Дмичић.

Он је навео да се Уставна одредба о разграничењу између Републике Српске и Федерације БиХ заснива на томе да се споразум о међуентитетској линији разграничења може изнијети на потврду путем референдума у Републици.

"Проширена су основна начела на којима се темељи уставно уређење Републике у смислу да се, ради обезбјеђивања националне равноправности, додаје и одређење о заштити виталних интереса конститутивних народа. Утврђено је да грађани Републике имају њено држављанство и да не могу бити лишени тог држављанства, а такође је утврђено да су службени језици Републике Српске језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа, а службена писма су ћирилица и латиница", рекао је Дмичић.

Према његовим ријечима, амандманима је утврђено и јемство људских права и слобода, наглашавајући њихову усклађеност са међународним и регионалним документима и да не може бити њиховог одузимања или ограничавања, осим правом других.

"Учињене су измјене у домену ограничења овлаштења ентитета у оквиру Централне банке БиХ и брисана је одредба о Служби за правни промет и финансијску контролу. У организацији Републике, засноване на начелу диобе власти на законодавну, извршну и судску, успостављено је начело о учешћу представника конститутивних народа и осталих, те утврђено да ће законодавну власт у Српској вршити дијелом и Вијеће народа које нема карактер другог парламентарног дома, већ само надлежности да штити витални национални интерес конститутивних народа и учествује у прумјени Устава Републике Српске", рекао је Дмичић.

Он је навео да је посебан значај дат уставним одредбама према којима Уставни суд Српске прати појаве од интереса за остваривање законитости и уставности и одлучује о сагласности закона, других прописа и аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа,и у том смислу се образује Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Српске.

Дмичић је подсјетио да су учињене одређене промјене у домену територијалне организације, измијењен и допуњен Устав у смислу преноса надлежности у домену одбране, оснивања органа правосудног система и институција у области индиректног опорезивања.

Данас се навршава 28 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката који су били основ за њено стварање.

Први Устав донесен је 28. фебруара 1992. године под називом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.