ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура05/03/2020

ПРЕДСТАВЉЕНА НОВА АШКРАБИНА КЊИГА О РАСРБЉАВАЊУ СРБА КРОЗ ИСТОРИЈУ

 

ФОЧА, 5. МАРТА /СРНА/ - У фочанском Центру за културу и информисање представљена је нова књига Петра Ашкрабе Загорског "Сасрбљења", у којој аутор указује на присилно расрбљавање Срба кроз историју до данас, те на потребу њиховог "сасрбљавања".

 

Писац и историчар из Фоче Петар Ашкраба Загорски прича да је истражујући презимена породица широм бивше Југославије утврдио да, све што се иде даље у прошлост, крвно сродство се савија у један лијевак.

"Видио сам да потичемо од малог броја наших заједничких предака - ми Срби православни, а и Срби који су превјерени у римокатолике, исламце, Албанце, Бугаре, Македонце и тако даље. У књизи сам се осврнуо на историјат, али и на свакодневна дешавања, попут питања зашто се иде на Запад", каже Ашкраба.

Он наводи да је утврдио када је која породица прешла на римокатлочку вјеру, када на ислам.

"До данас ми нико није нашао неку погрешку. На Цетињу сам држао промоцију о презименима, људи су устајали и питали за своје поријекло, а сви мисле да људи на Цетињу највише знају. Мени се свакодневно јављају разни људи, не само православни, јављају се и муслимани, траже како они кажу дискрецију, чега се ја држим, питају за поријекло, од кога су, ја им објасним како су се прије презивали, која им је била слава", наводи Ашкраба.

Истраживач српских презимена оцјењује да Срби када оду на запад "ударе ногом на све у отаџбини и све забораве".

"Наша православна религија није нападна, блага је, превише демократична до анархије. У књизи говорим и о томе да нам Запад одређује ко је интелектуалац, ко је научник, а ко није", каже Ашкраба.

Ашкраба је у својим истраживањима користио разне изворе, од надгробних споменика-гребница, преко народног предања до Дубровачког архива.

"У првим истраживањима пошао сам од камених гребница - када сам видио да постоје особита презимена, којих данас нема, као Петојевић, Кобилић, Миогостовић, кренуо сам да их истражујем, а касније сам се помогао, наравно, Дуборвачким архивом", објашњава Ашкраба.

Он је посебно истраживао миграције Срба на овим просторима, па је, између осталог, утврдио да је стара Црна Гора - Цетиње са Катунском нахијом, насељена углавном са подручја Зеленгоре.

Ашкраба констатује да српски народ заборавља предања својих предака и наводи да када би данас људи знали педесетак до стотину пословица од предака не би им требало много памети у животу.

"Сјећам се да нам је ђед говорио, ако хоћете да будете паметни, немојте ништа зборити, јер не може се никад паметно казати, колико се може паметно прешућети, то је филозофија. А данас се људи утркују ко ће више казати, слушаш у емисијама сваки дан по пет шест људи, а ништа ниси чуо", закључио је Ашкраба.

На синоћњој промоцији књиге, осим аутора говорио је и директор Центра за културу и информисање Владимир Пантовић.