ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 14/03/2020

НЕДЕФИНИСАНА ГРАНИЧНА НАДЛЕЖНОСТ УГРОЖАВА СРБЕ ОКЛАЦА

 

Имање фармера Бориса Јанковића од око двадесет хектара, као и имања осталих Оклачана, "поцијепала" је замишљена административна линија између Косова и централне Србије.

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ЗУБИН ПОTОК, 14. МАРTА /СРНА/ - Одлучан да о/п/стане у селу Оклаце, уз језеро Газиводе, на линији раздвајања централне Србије и самопроглашеног Косова, фармер Борис Јанковић петнаест година плаћа цијену недефинисаних надлежности власти Косова и Србије над територијом површине од неколико хиљада хектара.

Ово подручје је до изградње језера Газиводе припадало општини Нови Пазар.

Његово имање од око двадесет хектара, као и имања осталих Оклачана, "поцијепала" је замишљена административна линија између Косова и централне Србије.

Кућа и мањи дио имања катастарски припада општини Зубин Поток, а дио имања на који изводи стоку на испашу у рејону планине Мокра Гора припада општини Нови Пазар.

Његово двоје дјеце, као и осталих тридесетак ученика из Оклаца, у коме је до прије двадесетак година живјело више од пет стотина Срба, званих планинци, иду у школу у селу, а њихови родитељи дјечији додатак и друге принадлежности остварују у косовској општини Зубин Поток.

Недефинисаност и неодређеност "граничне-административне линије" између Косова и централне Србије створена је градњом хидроелектране Газиводе, која је одвојила село Оклаце од остатка општине Нови Пазар, угрозила је опстанак планинаца, јер их одбацују власти и у општини Зубин Поток и у Новом Пазару.

"Иако, као и сви остали из Оклаца, поседујем комплетну персоналну и катастарску документацију да се моје домаћинство налази на територији општине Зубин Поток у тој општини, у Канцеларији за Косово и Метохију у Косовској Митровици тврде да права могу и морам остваривати у новопазарској општини.

С друге стране новопазарске власти тврде да та општина нема надлежност на територији с десне стране језера Газиводе што нас је све у Оклацу довело на руб пропасти", прича Јанковић Срни.

Недефинисана територијална припадност условила је да Јанковић као и сви други сточари из овог села десетак година безуспјешно настоје да "уматиче" стада оваца и крава, да региструју пољопривредна газдинства и да испуне услове за субвенције које им и по косовском и по српском систему припадају.

"Откупио сам двадесет хектара земље како бих проширио фарму од 30 крава музара. Изградио сам објекат за `уматичење` 500 оваца али сам се нашао у ситуацији да сам улудо `спискао` готовину јер ме је недефинисана надлежност општинских власти довела на руб пропасти.

Он наводи да је много пута разговарао у Одјељењу Канцеларије за Косово и Метохију у Косовској Митровици, у Министарству Пољопривреде у Приштини и Београду, али је изузев одговора "хитно решавамо твој и случајеве осталих мештана Оклаца", све остало на обећањима.

Помоћник директора Канцеларије за Космет Зоран Бојовић наводи за Срну да је упознат о проблему уматичење стада породице Јанковић из Зубиног Потока и да ће Канцеларија у наредним данима настојати да Јанковићима помогне да ријеши проблем.

Борис Јанковић живи од свог рада и, како напомиње, не чека да му други да хљеб и очекује само разумијевање надлежних за овај проблем.

Уколико све остане само на обећањима, и Оклаце ће остати без Срба, пошто је све више оних који имања ослоњена на Мокру Гору продају албанским бизнисменима из Пећи и Истока.