ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 19/03/2020

ПАРЛАМЕНТ МОЖЕ ОДЛУЧИТИ О МАНДАТУ СТРАНИХ СУДИЈА

 

Начин избора судија Уставног суда је ствар парламента. Истовремено, Устав не допушта доношење закона о Уставном суду без измјена Устава. Стога, парламент може донијети закон о страним судијама, али не може донијети закон о Уставном суду без измјена Устава, наводи, између осталог, предсједник Уставног суда БиХ Златко Кнежевић.

 

Разговарала: Жељка ДОМАЗЕТ

САРАЈЕВО, 18. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Уставног суда БиХ Златко Кнежевић у интервјуу за Срну истиче да Парламентарна скупштина БиХ може одлучивати о начину избора страних судија у овом суду.

На констатацију да неки званичници, углавном бошњачки тврде да се из Уставног суда БиХ домаћим судијама не могу замијенити странци без промјене Устава, док политички представници Срба и Хрвата истичу да се то може учинити доношењем закона у парламенту БиХ, Кнежевић каже да уставна норма говори да "парламент може другачије одлучити о мандату страних судија".

"Истовремено, Устав БиХ не допушта доношење закона о Уставном суду без измјена Устава. Стога, парламент може донијети закон о страним судијама, али не може донијети закон о Уставном суду без измјена Устава. Ријеч је о два закона", појаснио је Кнежевић.

Осврћући се на приједлог закона који су поднијели СНСД, ХДЗ БиХ и Српски клуб у Представничком дому парламента БиХ, према коме би се тројица страних судија замијенила домаћим које би бирало Предсједништво БиХ, а потврђивао Дом народа парламента БиХ, као и тврдње неких странака из Републике Српске које сматрају да би и ту тројицу судија требало бирати као и садашњих шесторицу домаћих - у парламентима ентитета, Кнежевић наводи да промјена у том погледу "захтјева и промјену Устава".

"Начин избора је ствар парламента, али такође упућујем на текст Устава када говори о избору 'домаћих судија' гдје изричито каже да, рецимо, Народна скупштина Републике Српске бира двоје судија. Промјена ове бројке захтјева и промјену Устава. Из тога је јасно да се не би само, евентуално, донио закон већ би се морао промијенити Устав у овом дијелу", појаснио је Кнежевић.

Коментаришући оцјене да судије у Уставном суду БиХ из Републике Српске након закључака Народне скупштине не треба да учествују у одлучивању, Кнежевић је рекао да одредбе Устава јасно говоре да је кворум за одлучивање у Уставном суду већина од укупног броја судија, што је најмање пет судија.

"То јасно говори да би Уставни суд могао да одлучује и без једног, двоје или више судија. Такве позиве углавном сматрам исказом недовољног познавања Устава оних који их износе", рекао је Кнежевић.

ДЕФИНИСАЊЕ МЕЂУЕНТИТЕТСКЕ ЛИНИЈЕ БИ БИЛО КОРИСНО

Осврћући се на захтјеве Републике Српске која тражи да се коначно дефинише међуентитетска линија у БиХ, што није учињено ни 25 година након потписивања Дејтонског споразума, а што у Федерацији БиХ /ФБиХ/ одбацују, Кнежевић је оцијенио да би дефинисање међуентитетске линије било корисно.

"Све што испуњава уставну норму око међусобне сагласности ентитета и нивоа БиХ, а служи спровођењу Устава БиХ, сматрам корисним", навео је Кнежевић.

НЕСПРОВЕДЕНЕ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА

На питање колико одлука Уставног суда БиХ до сада није спроведено и ко се у БиХ чешће оглушивао о одлуке Уставног суда, Кнежевић истиче да до сада није спроведено осам одлука у "апстрактној надлежности" и седам у "апелационој надлежности".

"У апстрактној, шест одлука није спровео парламент БиХ, а двије Парламент ФБиХ. У апелационој надлежности се свакодневно мијења извршење. У свему овоме желим да нагласим да су судови, тужилаштва, управни органи и владе ентитета и Брчко дистрикта ефикасни у спровођењу одлука Уставног суда", наводи Кнежевић.

На питање ко је у Уставном суду БиХ најчешће издвајао своје мишљење приликом доношења одлука, Кнежевић каже да није о томе водио евиденцију.

"Од 2011. године, од када сам судија Уставног суда, све судије, домаће или стране су у неком предмету издвајале мишљења, било у складу са одлуком или супротно донесеној одлуци. О томе се не води посебна евиденција и не могу да говорим о тачном податку", рекао је Кнежевић.