ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Економија19/03/2020

ВИШАК СРЕДСТАВА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ ИСКОРИСТИТИ ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ И ПОМОЋ ПРИВРЕДИ

 

БАЊАЛУКА, 19. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Фискалног савјета Републике Српске Миленко Крајишник рекао је Срни да би требало искористити слободне резерве Централне банке БиХ изнад покрића у систему каренси борда и средства која је могуће обезбиједити смањењем обавезне резерве комерцијалних банака за одржавање фискалне стабилности ентитета и помоћ привреди у превазилажењу тешкоћа које изазива ширење вируса корона.

 

Крајишник је истакао да би у случају да буде прихваћен приједлог власти Републике Српске, да стопа обавезних резерви које комерцијалне банке држе код Централне банке БиХ буде смањена и да дио средства буде ослобођен у корист комерцијалних банака, може помоћи у одржавању њихове ликвидности, уколико она у будућности буде угрожена.

"Комерцијалне банке тренутно добро стоје са новцем. Уколико криза у вези са вирусом корона потраје дуже, а сви су изгледи да ће трајати неколико мјесеци, оставиће значајне посљедице на функционисање реалног сектора јер је немогућ проток робе и људи, а самим тим стају производња, трговина и све друге дјелатности. Банке би у тим околностима, уколико би увеле мораторијум на враћање кредита, имале проблеме са ликвидношћу и смањење обавезних резерви би им било од користи", појаснио је Крајишник.

Говорећи о приједлогу који се тиче кориштења слободних резерви Централне банке БиХ изнад покрића домаће валуте у систему каренси борда, Крајишник је рекао да је то и раније било на столу у вези са развојним пројектима, а да је сада та идеја усмјерена на стабилизационе потребе.

"Потребне су измјене закона да би та средства могли користити. Кориштење тих средстава би било могуће, али њихова директна употреба према реалном сектору је тешко изводива. Та средства би могла бити употребљена за одржавање фискалне стабилности ентитета, а ентитети као фискални суверенитети би путем фискалних мјера могли да помогну привреди у превазилажењу тешкоћа. Треба учинити све да не буду изгубљена радна мјеста и да се не смањују плате у јавном и реалном сектору јер би то довело до смањења тражње, а онда би излазак из кризе био отежан и успорен", нагласио је Крајишник.

Коментаришући став Међународног монетарног фонда /ММФ/ да не треба користити слободне резерве Централне банке и да би то нарушило валутни одбор, Крајишник је подсјетио да је то стални став ММФ-а, али да треба водити рачуна о реалним потребама и проблемима.

"Наравно да је сигурност већа ако се та средства не дирају, али ми ћемо бити у ситуацији да вагамо између стоодстотне сигурности и успореног привредног раста и депресије која може наићи у тим околностима. Ако је каматна стопа нулта и ако дође до дефлације, до које лако може доћи, употреба средстава изнад покрића не би требало да угрози каренси борд", оцијенио је Крајишник.

Према његовим ријечима, употребу ових средстава увијек треба посматрати на начин да она буду враћена у Централну банку када тешкоће буду превазиђене.

"Због тога је боље да се она користе за стабилизацију, односно фискалну консолидацију, уколико буде неопходно за одржавање фискалне стабилности, а фискалним мјерама би се могло помоћи реалном сектору да превазиђе тешкоће са којима се сусреће", рекао је Крајишник.