ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Свијет27/03/2020

КОРОНА БИ МОГЛА НЕСТАТИ, КАО И САРС

 

МОСКВА, 27. МАРТА /СРНА/ - Доктор Александар Семјонов, замјеник директора Института за епидемиологију и микробиологију у Санкт Петербургу, вјерује да ће вирус корона потпуно ослабити доласком бољег времена, као и грип, и истиче да је кинески карантин против заразе до сада невиђен у историји.

 

Логика говори да је највјероватније да ће се епидемија полако стишати и престати, наводи Семјонов.

Он напомиње да је сасвим могуће да се епидемија заврши као у случају САРС-а, који се појавио, уплашио свијет, а сада га нема већ 17 година.

"Да кренем од најгорег сценарија - епидемија постаје огромна и преплављује свијет. Мени је тешко да повјерујем у то, јер вирус корона није заразан као напримјер вирус грипа", истиче он.

Други сценарио, према његовим ријечима, јесте да се епидемија свијетом шири у таласима - да не оболијева велики број људи, али да стално има обољелих.

"То је такође мало вјероватно, јер се сезона респираторних инфекција ближи крају на сјеверној хемисфери, а на јужној живи много мање људи и тамо се тешко може одржати таква масовност епидемије", наводи Семјонов, а преноси "Спутњик".

Трећи сценарио је да ће епидемија проћи и поново се вратити.

"Требало би наћи прелазног `домаћина` вируса. Научници се баве тим питањем и ускоро ћемо добити одговор", наводи руски доктор.

Семјонов је у два наврата био у Кини током заразе.

"Кинези су у сузбијању вируса предузели мјере без преседана и организовали карантин какав до сада није виђен у историји човјечанства", наводи Семјонов.

Он напомиње да је у Кини шездесет милиона људи било смјештено у услове оштрог карантина и да је цијела земља поштовала мјере самоизолације и самоконтроле.

"Тако нешто још нико није урадио. Кинеско искуство, потпуно ограничавање контаката, много је помогло цијелом свијету. Показало је како се епидемија може ефикасно зауставити", истиче он.

Семјонов указује на чињеницу да су се власти у Италији и Шпанији дуго колебале између комфора становништва и потребе за затварањем свих граница.

Та неодлучност и дуго гомилање појединачних случајева довело је до тога да се зараза код њих ширила полако, али је постојала, и зато су касно почели да реагују, закључује Семјонов.