ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан28/03/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 30. МАРТА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 30. март, 90. дан 2020. До краја године има 276 дана.

 

1135. - Рођен јеврејски филозоф, љекар, математичар и астроном Мојсије бен Мајмон, познат као Мојсије Мајмонид, сљедбеник Аристотела, највећи јеврејски филозоф Средњег вијека. У најважнијем филозофском дјелу "Водич љубави" покушао је да заснује религију на рационалним основама, што је изазвало жестоку осуду ортодоксних присталица јудаизма. Написао је више астрономских и математичких расправа и 18 медицинских трактата с теоријама знатно испред времена у којем је живио.

1746. - Рођен шпански сликар Франсиско Хосе де Гоја и Лусиентес, умјетник немирног и пустоловног духа, који је мимо устаљених шема најдубље обухватио стварност Шпаније. Постао је 1786. дворски сликар и насликао је низ портрета - међу најбољима у том жанру - чланова краљевске породице, дворских угледника и познатих личности. У композицијама из историје и савременог живота испољио је изразиту склоност ка сарказму и критици друштва. Опсједнут трагичном судбином шпанског народа, створио је потресне слике-документа /"Други мај 1808", "Трећи мај 1808. - стријељање у Мадриду"/, а у позним годинама фантазмагоричне призоре /"Сатурн", "Прометеј", "Плес вјештица"/ и велике циклусе у бакропису и литографији. При крају живота, већ ослијепио, морао је да емигрира у Француску, гдје је умро 1828. Главна дјела: "Одјевена Маја", "Гола Маја", "Породица Карлоса Четвртог", "Марија-Лујза", "Сликар Франсиско Баје", графички циклуси "Капричоси", "Ужаси рата", "Пословице", "Тауромахија".

1842. - Амерички љекар Крофорд Лонг - приликом хируршке интервенције у болници у граду Џеферсон у америчкој држави Џорџија - први употријебио етер као анестетик.

1844. - Рођен француски писац Пол Верлен, боем и пустолов, чије су непосредне пјесме, пуне лиризма и музике, знатно утицале на симболичку школу. Дјела: збирке "Романсе без ријечи", "Галантне свечаности", "Елегије", "Мудрост".

1853. - Рођен холандски сликар Винсент ван Гог, један од најоригиналнијих и најтемпераментнијих у историји сликарства. Сликао је жарким бојама, а његова експресивна дјела продорне снаге, грађена на широко постављеним бојеним плохама узнемирене фактуре, која у усковитланом кретању прати облик предмета чврстих контура, непревазиђена су у непосредном изражавању психичких стања. Непризнат за живота, праћен је многим недаћама које су га бацале у дубоку депресију. У нервном растројству 1890. се убио. Његова дјела - око 850 слика и више од 900 цртежа, махом пејзажа, портрета и мртвих природа - пресудно су утицала на модерну умјетност.

1856. - У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат вођен од 1853. између Русије и Отоманског царства, којем су се прикључиле Француска, Велика Британија и Сардинска краљевина. Једном од одредаба загарантована је унутрашња самосталност Србије, али је Турцима допуштено да задрже посједе у неким већим градовима.

1867. - Сенату САД поднесен најнеобичнији уговор новијег времена - о куповини од Русије Аљаске, територије од милион и по квадратних километара, за само 7,2 милиона долара. Вриједност Аљаске се показала већ 1897. кад је откривено злато, касније богата налазишта многих руда, најзад и нафта.

1894. - Рођен руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону "Ил-2" за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом свјетском рату и путничким авионима конструисаним послије рата /"Ил-12", "Ил-18", "Ил-62", "Ил-86"/.

1905. - Грци на Криту подигли устанак против турске владавине. То грчко острво у Средоземном мору припало је Грчкој 1913, послије балканских ратова.

1940. - Јапан успоставио марионетску владу у окупираној Кини.

1944. - Британски и амерички бомбардери други пут у Другом свјетском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 50 српских цивила. Приликом првог бомбардовања града у октобру 1943, погинуло је више од 250 људи.

1945. - Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила пољску балтичку луку Данциг.

1950. - Умро француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, први социјалиста премијер Француске. Предводио је владу Народног фронта 1936. и 1937. и у прољеће 1938, а трећи пут је био премијер 1946. и 1947. У Другом свјетском рату Нијемци су га интернирали у концентрациони логор Дахау.

1967. - НАТО затворио војне штабове у Француској, пошто је предсједник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог западног војног савеза под доминацијом САД.

1973. - Посљедњи контингент трупа САД напустио Јужни Вијетнам, окончавајући директно војно уплитање Вашингтона у Вијетнамски рат, током којег је погинуло више од 58.000 америчких војника. Уз смањену помоћ покровитеља с друге стране Тихог океана, марионетски сајгонски режим је срушен 1975, послије чега су Сјеверни и Јужни Вијетнам уједињени.

1973. - Са главне жељезничке станице у Београду испраћена посљедња композиција с локомотивом на парну вучу.

1974. - Први кинески путнички авион слетио у Њујорк.

1979. - Иранци на дводневном референдуму убједљивом већином изгласали успостављање Исламске републике.

1981. - Предсједника САД Роналда Регана, у тренутку док је излазио из једног хотела у Вашингтону, лакше ранио атентатор Џон Хинкли.

1983. - Умро српски политичар и писац Родољуб Чолаковић, учесник грађанског рата у Шпанији и један од организатора устанка у Србији у Другом свјетском рату. Као припадник љевичарске терористичке организације "Црвена правда" 1921. је ухапшен и осуђен на 12 година затвора под оптужбом за умијешаност у атентат на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића. На робији је с Мошом Пијаде превео први том "Капитала" Карла Маркса и "Биједу филозофије". Дјела: "Шпанија у пламену", "Кућа оплакана", "Записи из Народноослободилачког рата", "Утисци из Индије", "Сусрети и сјећања", "Казивање о једном покољењу".

1986. - Умро амерички филмски глумац Џејмс Кегни, умјетник несвакидашње енергије и експресивности, који је у жанру криминалистичког филма био персонификација "анђела гарава лица", фолклорног хероја епохе прохибиције и велике економске кризе. Филмови: "Државни непријатељ", "Грешников одмор", "Пролаз за пакао", "Хук гомиле", "Побједник узима све", "Анђели гарава лица", "Сан љетње ноћи", "Оклахома Кид", "Јенки Дудл Данди" /награда "Оскар"/, "Крв на сунцу", "Бијело усијање", "Цијена славе", "Човјек са хиљаду лица", "Један, два, три", "Регтајм".

1990. - Парламент Естоније прогласио СССР окупаторском силом и затражио пуну независност.

1993. - Влада у Скопљу одбацила назив "Бивша Југословенска Република Македонија", који су предложили међународни посредници ради признавања новостворене државе и њеног пријема у УН.

1997. - У бомбашком нападу током митинга у главном граду Камбоџе Пном Пену, убијено 10 и рањено више од 100 људи, укључујући водеће камбоџанске опозиционе политичаре.

1999. - У трећем нападу на чачанску фабрику "Слобода" од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, готово сасвим су уништени погони за производњу усисивача, електричних шпорета и остале бијеле технике, а штета послије ваздушних удара процијењена је на најмање 300 милиона долара.

2000. - Међународни донатори одобрили на Донаторској конференцији у Бриселу 2,4 милијарде евра за економски развој и реконструкцију на Балкану.

2006. - На бањалучкој Клиници за ортопедију и трауматологију урађена прва операција уградње вјештачког кука, према најсавременијим хируршким методама.

2013. - Умро Хавијер Лопес Пења, алиас Тиери, вођа баскијске сепаратистичке организације ЕТА.


 

 

Улогујте се
Корисник:
Лозинка: