ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Вирус Корона29/03/2020

ОШТРЕ МЈЕРЕ ОМОГУЋАВАЈУ ДА СЕ НА ЛАКШИ НАЧИН ИЗАЂЕ НА КРАЈ СА ВИРУСОМ КОРОНА

 

БАЊАЛУКА, 29. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да су републичке институције прибјегле оштрим мјерама и успостављању карантина јер нису могле да се у потпуности ослоне на самодисциплину појединца, али и због тога што то омогућава здравственом систему и здравственим радницима да на лакши начин изађу на крај са вирусом корона.

 

"То и звучи и изгледа озбиљно зато што то и јесте озбиљно. Када успостављате карантине то само по себи шаље упозоравајућу поруку свима. Видјели смо да је било кршења мјера самоизолације и других ситуација", истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је успостављен карантин за оне који су позитивни на вирус корона, а немају симптоме, неки су смјештени у болнице, као и да су у карантину на граници организовани прегледи оних који су ушли из иностранства, након чега иду 14 дана у изолацију у својој локалној заједници.

"Разврставање људи помаже да наш здравствени сектор не упадне у кризу, да не дођу сви у болнице и оптерете их на тај начин. Нема болнице у свијету која може да прими све пацијенте који би били угрожени у оваквој ситуацији. Излазимо на крај са одређеним проблемима", рекла је Цвијановићева за РТРС.

Према њеним ријечима, приоритетна димензија ове кризе су здравље и животи грађана, а друга је како живјети послије овога.

Важно је, поручила је она, да сви заједно наставимо да радимо, будемо одговорни и да слушамо људе из струке који знају много више од нас.

"Мора да постоји апсолутна дисциплина и да нађемо рјешења да сачувамо првиреду, помогнемо јој да преброди овај период и да јој након тога омогућимо да функционише. То су велики изазови, али ако смо добро организовани, желимо да радимо заједно и ако не претварамо опште добро у најобичније политиканске приче вјерујем да можемо успјети, иако нико не може прогнозирати какво ће стање бити за седмицу, двије или три", нагласила је Цвијановићева.

Она је рекла да ће април бити мјесец у којем ће морати да одржавају другачији режим, а да се треба надати да ће након тога доћи боље вријеме.

Предсједник Републике је нагласила да је било веома важно што се вјеровало министру здравља и социјалне заштите Републике Српске Алену Шеранићу који је од почетка говорио о озбиљности ситуације у вези са појавом вируса корона.

"Када на челу Министарства здравља имате некога ко је на свом терену то олакшава рад Влади и Републичком штабу за ванредне ситуације и помаже јавности која добија провјерене информације и може да процјењује одређене ствари", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су начин комуницирања са јавношћу поздравили чак и они који не воле да похвале институције Српске, а посебно они који воле да виде да Република може да искомуницира одређену поруку, изађе у сусрет одређеним стварима и ријеши одређени проблем.

"Важно је што су све поруке биле плод добре организације. И медији су нам незаобилазан и много важан фактор", навела је Цвијановићева.

Говорећи о пробуђеној солидарности у друштву, Цвијановићева је истакла да тешко вријеме увијек са собом носи појачану солидарност и више емоција и жеље да се помогне другима.

"У вријеме поплава 2014. године били смо поносни што толико људи показује солидарност. И ова криза показује да треба да будемо хумани и солидарни. Ако сачувамо другог сутра ћемо моћи да живимо заједно, сарађујемо, привређујемо...", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су јој веома тешко пале информације да су порасле цијене одређених производа или заштитних маски.

"Не смијемо то да радимо не само због тога што то није морално, него и зато што то онемогућава да неки производ дође до више људи. Не можемо да кажемо да неко заслужује, а неко не заслужује да то има. Тешка времена мобилишу добру вољу и солидарност и много пута смо успјели да покажемо то добро лице", каже Цвијановићева.

На питање шта Република Српска може очекивати од ЕУ и да ли у овом тренутку постоји европска солидарност, Цвијановиећва је рекла да постоје најаве да ће БиХ добити седам милиона евра помоћи која ће се манифестовати кроз набавку респиратора и друге опреме, те да би Српској требало припасти 40 одсто те помоћи.

"Али, сви смо били фрустрирани због тога што ЕУ на почетку ове кризе није слала такве поруке и нисмо могли да рачунамо да можемо да се ослонимо на њих. У почетку смо очекивали да стану иза нас, као и поруку да ћемо дијелити оно што имамо. Ми нисмо чланица ЕУ, али смо на путу европских интеграција и везани смо споразумима. Пратећи стране медије, могла сам да примјетим да и у државама ЕУ које су погођене кризом постоји незадовољство због недостатка солидарности у оквиру ЕУ. Шта онда ми можемо да очекујемо ако је таква ситуација тамо", упитала је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је једна држава чланица ЕУ заустављала другој држави транспорт медицинске опреме.

"То је све много далеко и супротно од солидарности. Знам да људи воде рачуна о становништву у својој држави, али то ставља знак питања на пројекат ЕУ и да ли он може да одговори на велике кризе. Не кажем да ће ЕУ нестати, али морају порадити на томе како одговарају на велике кризе, а не да су заједно само када дијеле бенефите. Вјерујем да ће и ЕУ морати да изграђује додатне механизме за реаговање у кризама", рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да ће послије завршетка кризе у вези са вирусом корона услиједити редизајн и да ће постојати неки нови свијет послије ове кризе.

Коментаришући одлуку кинеских власти да прогласе крај епидемије вируса корона, Цвијановићева је истакла да је то добра вијест.

"Они су се заиста намучили и било је тужно гледати слике из Кине. Много људи овдје је вјеровало да је то далеко и да нам се то не може десити, али онда смо се суочили са трагедијама које су око нас - у Италији, Шпанији, Француској...", рекла је Цвијановићева.