ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан22/05/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 24. МАЈА /СРНА/ - Данас је недјеља, 24. мај, 145. дан 2020. До краја године има 221 дан.

 

1543. - Умро пољски астроном Никола Коперник, творац хелиоцентричног система, једне од највећих прекретница у историји науке. Умјесто птоломејског геоцентричног система, према којем је Земља центар васионе, он је послије истраживања која је обавио по повратку с вишегодишњих студија у Италији - полазећи од теорије грчких астронома који су сматрали да је Сунце центар свијета око којег круже Земља и друге планете - успоставио хелиоцентрични систем. Према том учењу, Земља и планете се крећу по путањама у чијем је центру Сунце, а привидно кретање небеске сфере је посљедица кретања Земље. Тиме је ударио темеље модерне астрономије и основе за открића Јоханеса Кеплера и Исака Њутна о кретању небеских тијела, али је његова теорија имала далекосежне посљедице и за остале природне науке и цјелокупан духовни развој човјечанства. Његово учење је, уз мноштво сљедбеника, због злогласне римокатоличке инквизиције, имало и мученике - Ђордана Бруна је суд инквизиције послао на ломачу, а Галилеа Галилеја, под пријетњом смрти, приморао да своје учење прогласи заблудом. Римска црква је 1616. забранила сва дјела којима је основа било Коперниково учење. Дјела: "Komentariolus...", "De revolucionibus orbium celestium".

1544. - Рођен енглески љекар и физичар Вилијам Гилберт, назван "оцем електрицитета", лични љекар краљице Елизабете Прве. У физици се прославио - мада му је та грана науке била само хоби - капиталним дјелом "О магнетима". Доказао је да је Земља велики лоптасти магнет и да се игла на компасу не управља према небу, како се до тада вјеровало, него према магнетним половима планете. Схватањима магнетизма небеских тијела и електрицитета снажно је утицао на развој науке у 17. вијеку.

1686. - Рођен њемачки физичар Габријел Данијел Фаренхајт, који је 1726. израдио први термометар са живом. Такође је створио скалу за мјерење температуре од 180 степени, названу његовим именом, на којој је тачка смрзавања на 32. степену, а не на нули као код Целзијусове скале. Фаренхајтова скала је у употреби у САД, раније и у Великој Британији.

1743. - Рођен француски љекар и новинар Жан Пол Мара, један од вођа Француске револуције и лидер монтањара. У листу "Пријатељ народа", који је покренуо, заступао је интересе градске сиротиње и сељака и беспоштедно жигосао аристократију. Залагао се за укидање тортуре и смртне казне и за слободу штампе. Сукобио се 1793. са жирондинцима, који су га оптужили за издају, али га је суд ослободио. Предводио је од 31. маја до 2. јуна 1793. јакобински устанак против власти жирондинаца, послије којег је уведена јакобинска диктатура. Убила га је жирондинка Шарлота Корде у јулу 1793. Дјела: "Филозофски есеј о човјеку", "Окови ропства".

1819. - Рођена британска принцеза Александрина Викторија, која је као краљица Викторија Прва била на пријестолу од 1837. до 1901. Током њене владавине у Великој Британији је изведена индустријска револуција, капиталистичка производња се нагло развила, а британско колонијално царство се раширило по цијелој планети. Њена владавина се често назива "викторијанским вијеком".

1822. - Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле су Шпанце у бици код Пићинће, чиме је Кито обезбиједио независност од Шпаније.

1844. - Проналазач телеграфа Семјуел Морзе је из Вашингтона послао у 65 километара удаљени Балтимор прву телеграфску поруку у историји, која је гласила: "Шта је то Бог урадио?". Линија Вашингтон - Балтимор је постављена за шест седмица, пошто је претходно Конгрес САД одобрио 30.000 долара за њену градњу.

1850. - Рођен српски револуционар Афанасије Стојановић, једини учесник Париске комуне међу јужним Словенима, који је 1871. рањен на барикадама. Послије пропасти Комуне вратио се у Србију, гдје је двапут затваран, потом се склонио у Аустрију, затим у Русију, гдје је умро и сахрањен уз највеће војне почасти.

1899. - Рођен српски архитекта Бранислав Којић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности, пројектант Умјетничког павиљона на Калемегдану и старог дијела палате "Борба". Један је од оснивача Групе архитеката модерног правца послије Првог свјетског рата, чији је био дугогодишњи предсједник. Дјела: "Пољопривредне зграде", "Индустријска архитектура", "Стара градска и сеоска архитектура у Србији", "Сеоска архитектура и руризам".

1926. - Отворена је Универзитетска библиотека у Београду, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији намјенски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" добила је 1946.

1941. - На излазу из Данског пролаза њемачки ратни брод "Бизмарк", који је кренуо у Атлантик да потапа британске конвоје, погодио је у Другом свјетском рату британску крстарицу "Худ", од чијих су се 1.422 морнара спасила само тројица. Потом су британски бродови почели да гоне њемачки "Бизмарк" и погодили га 27. маја 1941. на пучини испред француске обале, пославши на дно океана 2.300 чланова посаде.

1941. - Рођен амерички пјевач и композитор Роберт Цимерман, познат као Боб Дилан, један од најпопуларнијих музичара 20. вијека. Смислио је 1965. и популарисао тзв. фолк-рок музику, али је компоновао и пјевао и мноштво балада, протестних, кантри и фолк пјесама. На концертима широм свијета демонстрирао је музичку универзалност, свирајући усну хармонику, гитару, клавир.

1964. - У немирима на фудбалској утакмици у Лими, пријестоници Перуа, изазваним одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло је више од 300 људи, у највећој несрећи у историји фудбала.

1974. - Умро амерички пијаниста афричког поријекла композитор и шеф оркестра Едвард Кенеди "Дјук" Елингтон, један од најзначајнијих џез музичара. Оркестар који је основао 1926. био је узор свим оркестрима џез музике. Написао је око 2.000 композиција.

1977. - Предсједник Президијума Врховног совјета СССР Николај Подгорни искључен из Политбироа владајуће Комунистичке партије.

1981. - Као жртве терориста предсједник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и још седам људи погинуло је у авионској несрећи на Андима, у близини перуанске границе.

1992. - Касарна ЈНА "Виктор Бубањ" у Сарајеву плански евакуисана. Припадници ЈНА, који су дуже вријеме били блокирани у касарни, евакуисани су без иједног испаљеног метка.

1993. - Еритреја стекла независност од Етиопије послије три деценије грађанског рата.

1994. - У стампеду муслиманских ходочасника у Меки, у Саудијској Арабији, погинуло 270 људи.

1995. - Осмогодишња Зорица Дивчић убијена у Озренској улици, на Врацама, док су двије особе рањене у нападу муслиманске артиљерије на ово српско насеље у Сарајеву.

1995. - Министарство спољних послова Румуније саопштило је да су Грчка, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина, у складу с чланом 50 Повеље УН, поднијеле Савjету безбједности захтјев за хитну надокнаду штете коју трпе усљед санкција против Савезне Републике Југославије.

1995. - Умро енглески државник и публициста Џејмс Харолд Вилсон, вођа Лабуристичке странке, премијер Велике Британије од 1964. до 1970. и од 1974. до 1976. Дјела: "Њу дил за угаљ", "Рат против сиромаштва у свијету".

2001. - Представник Вермонта у америчком Сенату Џејмс Џефордс напустио је Републиканску странку, чиме су демократи добили већину у Горњем дому америчког Конгреса.

2003. - Владика Николај Велимировић уврштен међу свеце Српске православне цркве.

2004. - Филипински предсједник Глорија Аројо побиједила на предсједничким изборима.

2008. - У Београду основан Српски свјетски конгрес дијаспоре, који се залаже за очување језика и идентитета Срба у свијету.

2010. - Умрла велика кнегиња Леонида Георгијевна Романова. Она је била и посљедњи представник куће Романових рођен прије Октобарске револуције 1917. године.

- Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига. У просвјетитељском раду у Великој Моравској, гдје их је на молбу кнеза Растислава послао ромејски цар Михаило Трећи, наишли су на велики отпор њемачких црквених великодостојника, па су морали да иду у Рим да се правдају пред папом. Послије Ћирилове смрти у Риму Методије је наставио мисионарски рад у Моравској и Панонији. Кад је умро, њихови ученици су протјерани из Моравске, али су наставили рад међу јужним Словенима.