ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан01/06/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 3. ЈУНА /СРНА/ - Данас је сриједа, 3. јун, 155. дан 2020. До краја године има 211 дана.

 

1098. - Послије петомјесечне опсаде у Првом крсташком рату крсташи заузели блискоисточни град Антиохију.

1657. - Умро енглески љекар Вилијам Харви, оснивач модерне физиологије, који је открио природу циркулације крви и срца као пумпе. Научно тумачење о раду срца и физиологији крвотока установио је експериментима на животињама.

1808. - Рођен амерички државник Џеферсон Дејвис, предсједник Конфедерације Држава Америке /11 отцијепљених јужних држава САД/ током грађанског рата од 1861. до 1865. Као сенатор Мисисипија од 1847. до 1851. и министар рата од 1853. до 1857. снажно је подржавао робовласништво у јужним државама и права држава САД против мијешања федералних власти. Послије пораза јужних држава у грађанском рату је ухапшен, али је 1867. пуштен из затвора без суђења.

1875. - Умро француски композитор Жорж Бизе, аутор опере "Кармен", ремек-дјела француског музичког реализма, један од најоригиналнијих и најсугестивнијих оперских композитора, чији се стил одликује драматским обликовањем и тонским сликањем егзотичних предјела. Остала дјела: опера "Ловци бисера", сценска музика за "Арлезијанку" Алфонса Додеа, "Симфонија у Це-дуру".

1886. - Рођен српски социјалиста и публициста Коста Новаковић, један од првака Српске социјалдемократске партије, који је на оснивачком конгресу Комунистичке партије Југославије 1919. изабран за члана Извршног одбора Централног партијског вијећа. Између два свјетска рата уређивао је више партијских листова, биран је у Централни комитет и био делегат КПЈ на Четвртом и Шестом конгресу Коминтерне. Због револуционарне дјелатности 1924. је осуђен на шест мјесеци, а 1926. на пет година робије. Из затвора је побјегао 1927. и емигрирао у СССР, гдје је 1937. ухапшен у стаљинистичким чисткама и ликвидиран - претпоставља се 1938.

1896. - У Москви потписан уговор Русије и Кине о ненападању у сљедећих 15 година, а Кина одобрила Русији да користи жељезницу у сјеверној Манџурији.

1899. - Умро аустријски композитор, виолиниста и диригент Јохан Штраус - Млађи, творац бечке оперете. Компоновао је и валцере, полке, мазурке, маршеве. Са својим забавним оркестром наступао је широм свијета, укључујући Београд. Дјела: оперете "Слијепи миш", "Циганин барон", "Ноћ у Венецији", валцери "На лијепом плавом Дунаву", "Приче из бечке шуме", "Бечка крв", "Беч, жене и пјесме".

1906. - Рођена француска пјевачица и играчица афроамеричког поријекла Жозефина Бекер, која се у Другом свјетском рату укључила у покрет отпора против њемачких нациста, за шта је одликована највишим француским орденима. Свјетску славу је стекла послије 1925, кад је почела да наступа у париским кабареима "Фоли Бержер" и "Казино д` Пари". Пјевала је шансоне, обогативши те типично француске пјесме елементарношћу џеза америчких црнаца. Као истакнути борац против расизма - с чијом се нељудскошћу суочила у раној младости - усвојила је мноштво сирочади различитих раса, одгајајући их у духу братства и људске солидарности, које је издржавала од прихода с гостовања широм свијета, укључујући Југославију.

1917. - Проглашена независност Албаније под италијанском заштитом.

1924. - Умро аустријски писац јеврејског поријекла Франц Кафка, аутор невеликог, али сугестивног и загонетног дјела које измиче дефинитивној процјени и дозвољава различита тумачења. До 1945. био је непознат, јер за живота готово и није објављивао. Главнину списа, укључујући писма и "Дневнике", издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој молби да буду спаљени. Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу с анонимним силама. Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија - иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара - интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека. Дјела: романи "Процес", "Замак", "Америка", приповијетке "Пресуда", "Преображај", "У кажњеничкој колонији", "Сеоски љекар", "Умјетник у гладовању".

1926. - Рођен амерички писац Ален Гинзберг, који је као један од духовних предводника "битничке" генерације изразио критичан, саркастичан и бунтован став према отуђеној техничкој америчкој цивилизацији. Његова снажно реторична поезија, заснована на дубоко хуманој идеји, писана слободним стихом пуним узнемирених ритмова, израз је одбацивања модерног свијета као пакла у којем владају жене и насиље. Више пута је хапшен током антиратних демонстрација. Његова збирка поезије "Урлик и друге пјесме", објављена 1956, сматра се најзачајнијим поетским дјелом битничког покрета педесетих година 20. вијека. Остала дјела: "Кадиш", "Празно огледало", "Индијски дневници", "Сендвичи стварности", "Планетарне вијести", "Пад Америке".

1937. - Војвода од Виндзора, бивши британски краљ Едвард Осми, у Француској вјенчао се двоструком распуштеницом Американком Волис Симпсон, због које је абдицирао у децембру 1936.

1940. - Окончана евакуација савезничких снага из Француске у Другом свјетском рату, које нису биле у стању да се одупру трупама нацистичке Њемачке. У операцији названој "Динамо", из луке Денкерк је бродовима евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника.

1963. - Умро римски папа италијанског поријекла Јован Двадесет Трећи, поглавар римокатоличке цркве 1958, вођа реформаторске црквене струје. Сазвао је 1962. Други /ватикански/ екуменски сабор на којем је наговијестио црквене реформе.

1965. - Амерички астронаут Едвард Вајт изашао из свемирског брода "Џемини 4", који је кружио око Земље и тако постао први Американац који је "шетао" космосом, три и по мјесеца послије руског космонаута Алексеја Леонова.

1968. - У Београду избиле највеће студентске демонстрације у Југославији послије Другог свјетског рата, чији је узрок био огроман раскорак између стварности - све већег социјалног раслојавања и удаљавања од прокламованих идеала - и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Демонстранте је милиција растјерала бруталном силом. Седмог дана протеста тадашњи југословенски предсједник Јосип Броз Тито јавно је подржао већину студентских захтјева.

1973. - Совјетски суперсонични авион "тупољев 144" срушио се у близини Париза током париске ваздухопловне изложбе, а погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака.

1976. - Бивши предсједник Боливије Хуан Хосе Торес пронађен убијен у Аргентини.

1977. - Умро Роберто Роселини, италијански филмски и ТВ режисер и сценариста. Један од твораца италијанског неореализма, Роселини је свој први велики филм "Рим, отворени град" снимио 1945. године и постигао незапамћени успјех. Своју филмску промоцију у њему је имала глумица Ана Мањани, а промовисан је и нов правац у италијанском филму - неореализам. Овим умјетничким обликом Роселини је покренуо нови талас филмова чак и у неприкосновеном Холивуду. Слиједио је филм "Паиса", а затим читава серија остварења, која су потврдила стваралачке способности аутора: "Љубав", "Стромболи", "Европа 51", "Спаљивање Јованке Орлеанке", "Путовање по Италији", "Индија" и "Генерал од Ровере", награђен венецијанским "Златним лавом". Посљедња његова остварења била су "Италија године прве" и "Месија". Умро је само неколико дана након што је предсједавао жирију филмског фестивала у Кану, 1977. године. Њему у спомен се од 1978. године у Сан Рему одржава филмски фестивал, а његовим именом названа је и филмска награда за прогрес филмске умјетности, коју је 1989. године добио Емир Кустурица.

1989. - Умро ирански вјерски вођа ајатолах Рухолах Хомеини, који се 1979, послије збацивања шаха Мохамеда Резе Пахлавија, вратио у Иран из избјеглиштва и преузео власт. Успоставио је систем теократске диктатуре и инсистирао на извозу исламске револуције, што је подразумијевало и подршку исламским терористима.

1992. - Војска Републике Српске /ВРС/ ушла у Трново, градић удаљен 30 километара од Сарајева, на путу Сарајево-Фоча.

1993. - У касарни у Врању војник Јожеф Мендер из аутоматске пушке убио седморицу и ранио четворицу војника Војске Југославије, а затим извршио самоубиство.

1997. - Вођа Социјалистичке партије Лионел Жоспен, послије убједљиве побједе љевице на парламентарним изборима, постао премијер Француске.

1998. - Приликом искакања са шина путничког воза у близини сјеверног њемачког града Целе погинуло је најмање стотину људи.

1999. - Сазвано засједање новог парламента Нигерије, чиме је послије више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.

2001. - Умро је чувени холивудски глумац Ентони Квин који се прославио улогом Грка Зорбе у истоименом филму.

2016. - Америчка боксерска легенда Мухамед Али умро у 74. години у болници у Фениксу у држави Аризона.

- Данас је хришћански празник Свети цар Константин и царица Јелена. Црква је тај римски царски пар прогласила свецима, јер је цар Константин Први Велики Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вјере и окончао њихов прогон. Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је у борби против аријевске јереси.