ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан30/06/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 2. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је четвртак, 2. јул, 184. дан 2020. До краја године су 182 дана.

 

1489. - Рођен енглески свештеник Томас Кренмер, један од вођа вјерске реформације у 16. вијеку у Енглеској. У вријеме римокатоличке реакције краљице Марије Прве Тјудор, 1556. је као кентерберијски надбискуп спаљен на ломачи, под оптужбом да је јеретик. Увео је литургију на енглеском језику и саставио "Општи молитвеник" на енглеском језику.

1566. - Умро француски астролог Нострадамус, најпознатији пророк у историји човјечанства, лични љекар француског краља Шарла Деветог. Написао је књигу "Пророчанства" у којој је, најчешће на загонетан и нејасан начин, прорицао догађаје у будућности.

1644. - У бици код Марстон Мура монархисти доживјели први велики пораз од парламентариста у грађанском рату у Енглеској.

1714. - Рођен њемачки композитор и диригент Кристоф Вилибалд Глик, који је реформисао оперу да би музику подредио тексту и добио једноставно и истинито дјело топле мелодике, снажних хорских маса и оркестра. Утро је пут музичкој драми. Био је композитор и диригент на бечком двору царице Марије Терезије. Написао је стотињак опера, од којих је сачувано око 40, неколико балета, симфонија, увертира и ода. Дјела: опере "Орфеј и Еуридика", "Алчеста", "Парис и Хелена", "Армида", "Ифигенија на Тауриди", "Ифигенија на Аулиди".

1778. - Умро француски филозоф, писац и композитор Жан Жак Русо, који је инспирисао идеологију Француске револуције, посебно ауторе "Декларације о правима човјека и грађанина", чија је политичка филозофија утицала на низ филозофа и писаца. Сматрао је да је човјек по природи праведан и добар, али да искварени и неразумни системи владавине и егоистични нагони гуше његову природу. Био је увјерен да су људске установе пролазне, али да су трајније ако су засноване на принципима ума друштвеног уговора који једнако обавезује владаре и поданике. Идеализовао је првобитно "природно стање", узроком неједнакости сматрао је приватну својину, а идеју о природном васпитању развио је у педагошком роману "Емил", чији је религиозни дио наљутио конзервативни парламент који је донио одлуку о спаљивању дјела. Бавио се и музиком и компоновао је оперу "Сеоски врач", мелодраму "Пигмалион" и написао "Музички лексикон", "Дисертацију о модерној музици", "Писмо о француској музици". Остала дјела: "Друштвени уговор", "Расправа о наукама и умјетностима", "Расправа о поријеклу и основама неједнакости међу људима", "Јулија или Нова Елоиза", "Писмо Даламберу", "Писма с планине", "Исповијести".

1819. - У Великој Британији законом забрањен рад дјеце испод девет година у текстилној индустрији, а рад дјеце млађе од 16 година ограничен на 12 часова дневно.

1853. - Почео Кримски рат, преласком руске војске преко ријеке Прут и нападом на Турке. Рат је 1856. окончан поразом Русије, јер су се на страни Отоманског царства у рат укључиле Велика Британија, Француска и Пијемонт.

1867. - Црна Гора објавила рат Отоманском царству у српско-турском рату. Као учесници у рату против Турака на Берлинском конгресу 1878. призната јој је самосталност и одобрен излаз на Јадранско море добијањем градова Бар и Улцињ.

1877. - Рођен њемачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946, један од најзначајнијих књижевника 20. вијека, аутор изузетне мисаоности који је стварао у маниру духовног аристократе. Написао је доста пјесама, од којих су неке антологијске вриједности, а основна тема прозе је несклад између контемплације и чулности. Опредјељење за аутентичну личност, за радикалан бунт против норми и конвенција модерне технократске цивилизације учинило га је шездесетих година 20. вијека идолом омладине на Западу. Дјела: романи "Петер Каменцинд", "Под точком", "Гертруда", "Росхалда", "Демијан", "Сидарта", "Степски вук", "Игра стаклених перли", "Нарцис", "Златоусти".

1881. - У Вашингтону извршен атентат на предсједника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда, који је од рана умро 19. септембра 1881.

1900. - Над Менцелским заливом на Боденском језеру, на југу Њемачке, први пут је полетио дирижабл, којим је управљао њемачки гроф Фердинанд фон Цепелин. Летјелица коју је конструисао била је дуга 128, а широка 11 метара, састављена од 16 балона испуњених водоником и имала је оклоп од алуминијума. Први летови дирижабла били су огромна сензација и Цепелин је свуда био поздрављан звонима и топовским салвама.

1915. - Умро мексички генерал и државник Хосе де ла Крус Порфирио Дијас, предсједник Мексика од 1877. до 1880. и од 1884. до 1911. Искористио је популарност стечену у борби с француским интервенционистичким трупама да 1876. војним превратом освоји власт, заведе диктатуру с ослонцем на САД и омогући продор америчког и британског капитала. Нагомилано незадовољство сељака, али и буржоазије, изазвало је револуцију у којој је оборен 1911, послије чега је емигрирао и умро у Паризу.

1925. - Рођен конгоански државник Патрис Лумумба, први премијер независног Конга, творац независности те земље и херој "црне Африке". Предсједник конгоанске владе постао је у јуну 1960, али је противуставно смијењен 5. септембра, а 1. децембра је отет. Према налогу самопроглашеног предсједника Катанге Моиза Чомбеа - који је покушао да ту рудама изузетно богату провинцију отцијепи од Конга, у дослуху с власницима великих западних компанија, пословно веома заинтересованим за такав подухват - у јануару 1961. убили су га бијели плаћеници.

1948. - Уз помоћ западних земаља грчке владине трупе почеле офанзиву против прокомунистичке Демократске армије Грчке, чиме је грађански рат ушао у завршну фазу.

1949. - Умро бугарски револуционар и државник Георги Михајлович Димитров, вођа и један од твораца Комунистичке партије Бугарске, први предсједник бугарске владе послије Другог свјетског рата, генерални секретар Коминтерне од 1935. до 1943. Послије паљевине Рајхстага 1933, за коју су нацисти покушали да оптуже комунисте, судио му је нацистички суд на Лајпцишком процесу. Сјајном одбраном суђење је претворио у оптужбу против фашизма и велику бламажу режима Адолфа Хитлера, што је имало изузетан одјек у цијелом свијету. Кад је Информбиро напао Југославију 1948. покушао је - што је тада било веома ризично - да очува пријатељство и сарадњу с Београдом.

1961. - Самоубиством окончао живот амерички писац Ернест Хемингвеј, добитник Нобелове награде за књижевност 1954. У Првом свјетском рату учествовао је на италијанском фронту и сјећања на то вријеме описао у роману "Збогом, оружје", искуства из Шпанског грађанског рата у роману "За ким звона звоне", а с пута по Африци су настали "Сњегови Килиманџара" и "Зелени брегови Африке". Настојао је да репортерски биљежи чињенице, што је карактеристика "школе" писаца коју је предводио између два свјетска рата. Истицао је снагу основних људских нагона и дубоку жудњу за интензивним животом. Најчешћи мотиви били су рат, лов, борба с биковима, пијанство, секс, често у грубим, каткад и бруталним видовима. Остала дјела: романи "Старац и море", "Покретни празник", "Прољећне бујице", "Сунце се поново рађа", "Смрт у поподневу", "Имати и немати", "Преко ријеке, па у шуму", драма "Пета колона".

1964. - Предсједник САД Линдон Џонсон потписао "Акт о грађанским правима", којим је забрањена расна дискриминација.

1969. - Генерални секретар УН Ситу У`Тант позвао све земље да обуставе производњу и складиштење хемијског и биолошког оружја.

1974. - Лидери СССР и САД Леонид Иљич Брежњев и Ричард Никсон објавили у Москви да је постигнут споразум двије земље о ограничавању подземних нуклеарних проба.

1976. - Сјеверни и Јужни Вијетнам послије Вијетнамског рата - окончаног 1975. поразом САД и марионетског јужновијетнамског режима - након 22 године поново уједињени у једну земљу, с Ханојем као главним градом.

1989. - Умро руски политичар Андреј Андрејевич Громико, 28 година совјетски министар иностраних послова. У Другом свјетском рату био је совјетски амбасадор у САД, затим у УН, гдје је био познат као "Мистер Њет". Совјетску дипломатију је предводио од 1957. до 1985. На чланство у Политбироу владајуће Комунистичке партије поднио је оставку 30. септембра 1988, а сутрадан и на положај предсједника Президијума Врховног совјета СССР, на којем је био од 1985.

1990. - Скупштина југословенске републике Словеније усвојила Декларацију о "потпуној самосталности", односно о отцјепљењу од Југославије, што је потом и учињено насилним путем, супротно важећем уставу.

1990. - У саудијском граду Мека, у пјешачком тунелу близу исламског светилишта, у стампеду погинуло око 1.400 ходочасника.

1992. - Умро српски писац Борислав Пекић, један од највећих у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свијету. Дјела: романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило", драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену", сценарио за филм "Дан четрнаести".

1993. - Турски исламисти запалили хотел у Сивасу и усмртили 37 интелектуалаца, учесника културног фестивала.

1994. - Албански суд осудио на девет година затвора бившег комунистичког лидера Албаније Рамиза Аљију под оптужбом да је злоупотријебио власт и кршио људска права.

1994. - Послије повратка са свјетском фудбалског првенства у Медељину убијен колумбијски фудбалер Андрес Ескобар - зато што је дао аутогол на утакмици Колумбија - САД.

1995. - Кошаркашка репрезентација Југославије тријумфално обиљежила повратак послије суспензије спортских санкција, побиједивши у финалу првенства Европе у Атини екипу Литваније резултатом 96:90 /48:49/.

1995. - Шумски пожар, највећи у историји Израела, приморао хиљаде људи да напусте своје домове у близини Јерусалима.

1997. - Умро амерички филмски глумац Џејмс Мејтланд Стјуарт, чију је глуму одликовала изузетна увјерљивост. Филмови "Мистер Смит у Сенату", "Филаделфијска прича" /награда "Оскар"/, "Конопац", "Винчестер 73", "Прича о Глену Милеру", "Највећа представа на свијету", "Прозор на двориште", "Човјек који је знао превише", "Вртоглавица", "Анатомија једног убиства", "Човјек који је убио Либертија Валанса", "Јесен Чејена", "Парада лудака".

1999. - Француски министар здравља Бернар Кушнер изабран за шефа цивилне мисије УН на Косову, а генерални секретар УН Кофи Анан именовао Американца Џејмса Ковеја за његовог замјеника.

1999. - Високи представник у БиХ Карлос Вестендорп донио одлуке о измјенама и допунама три закона о имовинским правима у Федерацији БиХ. Одлуке се односе на закон о престанку примјене закона о напуштеним становима, Закон о престанку примјене закона о привремено напуштеним некретнинама и власништву грађана и Закон о продаји станова за које постоји станарско право.

2004. - Мaнaстир Висoки Дeчaни, који датира из 14. вијека, уврштeн нa листу свјeтскe бaштинe Унеска.

2008. - Преминуо академик Дејан Медаковић, некадашњи предсједник САНУ.