ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти06/08/2020

ШТРБАЦ: ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА

 

НОВИ ГРАД, 6. АВГУСTА /СРНА/ - Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је данас да ће подржати иницијативу да у Новом Граду буде изграђено спомен-обиљежје Србима страдалим у хрватској злочиначкој војно-полицијској акцији "Олуја" у августу 1995. године.

 

Штрбац је рекао да је иницијативу представио свештеник Немања Видић прије почетка парастоса који је служен у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду.

"Ово је једно од значајних мјеста у трагедији Срба из Републике Српске Крајине. Ово мјесто завређује да се изгради спомен-обиљежје. То заслужује мост преко којег је прешло 100.000 избјеглих Крајишника, међу којима су били најугроженији дјеца и старци. У близини је и Сводна гдје је хрватска авијација гађала избјегличу колону. То је асурд, протјерате људе, а онда их побијете кад су напустили своја огњишта", рекао је Штрбац.

Он је навео да је у близини, с друге стране границе, и Двор гдје су у основној школи побијене хендикепиране особе, те Војнић, гдје је су припадници тзв. Армије БиХ и Хрватске војске пресјекли избјегличку колону и побили око 200 људи.

"Ових 25 година је довољан период да се један догађај сагледа из свих углова. Дошло је вријеме да се у обиљежавање укључе и Република Српска и Србија, граде се обиљежја на Рачи и на Петровачкој цести. Мислим да и ово мјесто заслужује обиљежје и подржавам иницијативу. Надам се да ћемо у догледно вријеме имати споменик. Сматрам и да на мосту на ријеци Уни треба поставити обиљежје које ће говорити ко је прешао тог августа 1995. године и ко их је прогнао", рекао је Штрбац.

Он је нагласио да је то битно јер је ове године представник Срба у Хрватској присуствовао обиљежавању годишњице "Олује у Хрватској.

"Могу рећи да нису славили, али шта год да кажу - били су присутни и самим тим заправо потврдили државни важећи наратив да је акција `Олуја` била легитимна, неопходна, праведна и чиста као суза. Наш наратив је да је била злочиначка, етничко чишћење са примјесом геноцида. То није само наш наратив, то су потврдили и међународни судови", казао је Штрбац.

Он сматра да овај поступак званичног представника српског народа у Хрватској неће бити умањен најавом да ће представници хрватске власти одати помен старцима побијеним у селу Грубори.

"Цијели свијет зна за то. Не треба да долазе да одају пошту, треба да осуде убице, а зна се ко су убице", навео је Штрбац.

Замјеник начелника општине Бојан Лукач рекао је да су општина Нови Град и њени становници били свједоци страдања Срба из Републике Српске Крајине и пружили руку спаса прогнанима.

"Акција `Олуја` је трајно промијенила животе стотинама хиљада Срба из Хрватске. Ова акција је један од највећих злочина о којем свијет није желио да прича. Не постоји ни војничко нити људско ни било какво оправдање за поступке хрватске војске која је убијала цивиле који су бјежали са својих огњишта", рекао је Лукач.

Он је навео да се у Хрватској слави "Олуја", а у српском народу се са тугом подсјећају на невине жртве.

Обиљежавање 25 година од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине и злочиначке акције хрватске војске и полиције "Олуја" у Новом Граду је почело парастосом у Храму Светих апостола Петра и Павла.

Након парастоса прислужене су свијеће према "Мосту спаса" и спуштан вијенац у ријеку Уну.

У насељу Сводна код Новог Града, гдје је хрватска авијација гађала избјегличку колону, данас ће бити служен помен и положени вијенци код спомен-крста који је 2012. године подигао "Веритас" за шест цивила страдалих у избјегличкој колони.

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ ишле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из својих домова протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.