ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан05/03/2021

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 7. МАРТА /СРНА/ - Данас је недјеља, 7. март, 66. дан 2021. До краја године има 299 дана.

 

1573. - Потписивањем мира у Цариграду завршен је рат Отоманског царства и Млетачке републике, којој су Турци 1571. преотели Кипар.

1765. - Рођен француски хемичар Жозеф Нисефор Ниепс, пионир фотографије. Усавршавајући литографију од 1813. до 1820, први је у свијету успио да фиксира слику добијену у мрачној комори помоћу посребрене бакарне плоче, прекривене осјетљивим слојем асфалтног лака.

1785. - Рођен италијански писац Алесандро Манцони, који је први у италијанском роману сељацима додијелио улогу књижевних јунака и настојао да књижевни језик буде средство саопштавања не само за одабрани слој него за цјелокупан народ. Страсно се залагао за уједињење Италије, снажно подржавајући национални покрет "Ризорђименто" /препород/ четрдесетих година 19. вијека. Писао је лирске пјесме, трагедије и романе. Дјела: роман "Вјереници", посмртна ода Наполеону Првом Бонапарти "Свете химне", драме "Гроф Кармањола", "Аделки".

1793. - Револуционарна Француска објавила рат Шпанији.

1809. - Умро француски конструктор Жан Пјер Франсоа Бланшар, који је 1785. с Џоном Џефрисом први прелетио Ла Манш балоном. Такође је конструисао падобран.

1820. - Под притиском устаника против феудално-апсолутистичког поретка шпански краљ Фернандо Седми морао да врати на снагу либерални устав из 1812. и укине злогласну римокатоличку инквизицију.

1850. - Рођен чехословачки државник и филозоф чешког поријекла Томаш Гариг Масарик, професор Прашког универзитета, први предсједник Чехословачке од 1918. до 1935. Основао је 1900. Народну странку, која је 1905. преименована у Прогресивну партију. Од 1907. био је посланик у парламенту Аустро-Угарске у којем се борио против режима Хабсбуршке монархије и за аутономију Чехословачке. Противио се агресивној аустругарској политици на Балкану и анексији Босне и Херцеговине и веома је утицао на југословенску националистичку омладину уочи Првог свјетског рата. Рат је провео у емиграцији, настојећи да добије сагласност савезника за независност Чехословачке. Дјела: "Социјално питање - филозофске и социолошке основе марксизма" /марксизам је третирао као економски материјализам и једнострани колективизам/, "Самоубиство као социјална масовна појава модерне цивилизације", "Принципи морала Дејвида Хјума", "Основе конкретне логике", "Идеали хуманитета", "Најновија филозофија религије".

1875. - Рођен француски композитор Жозеф Морис Равел, један од најистакнутијих представника француског импресионизма. Ослањао се на класично француско музичко насљеђе, али се инспирисао и шпанском музиком и џезом, користећи разнолики ритам, с оркестом пуним боје и слободним хармонијама. Виртуозни пијаниста и диригент, одржавао је концерте широм Европе и Америке. Дјела: опера "Сат Шпаније", балет "Дафне и Клое", оркестарска композиција "Болеро", клавирски циклуси "Огледала", "Гаспар ноћи", "Купренов гроб", "Сонатина" за клавир, мноштво соло пјесама, углавном на стихове француских симболиста.

1876. - Америчком проналазачу Александеру Грејему Белу признат патент за изум телефона.

1918. - Бољшевичка партија промијенила назив у Руска комунистичка партија.

1932. - Умро француски државник Аристид Бријан, 11 пута премијер, добитник Нобелове награде за мир 1926. У Првом свјетском рату се залагао за формирање Солунског фронта, а послије рата за стварање Сједињених држава Европе и Друштва народа.

1935. - Повратком Сарске области у окриље Њемачке почела велика територијална експанзија Трећег рајха, окончана 1945. поразом нациста у Другом свјетском рату.

1936. - Окупацијом демилитаризоване Рајнске области Њемачка демонстративно прекршила Версајски мировни уговор, тестирајући границе попустљивости западних демократија које - као и касније у случају "аншлуса" Аустрије и комадања Чехословачке - нису ни покушале да је у томе спријече.

1945. - Америчка армија у Другом свјетском рату заузела стратешки важан мост преко Рајне код Ремагена у Њемачкој.

1945. - Потиснувши јапанске снаге у Другом свјетском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.

1951. - Иранског премијера Алија Размару у једној техеранској џамији убио исламски фанатик.

1983. - Од експлозије гаса у руднику угља близу турског града Ерегли погинуло 96 рудара.

1989. - Кина објавила ванредно стање у Тибету послије тродневних антикинеских нереда у тој јужној планинској провинцији.

1989. - Иран прекинуо дипломатске односе са Великом Британијом због објављивања књиге британског писца индијског поријекла Салмана Руждија "Сатански стихови" у којој је ислам, према иранском тумачењу, извргнут порузи.

1991. - Снаге лојалне ирачком предсједнику Садаму Хусеину - према западним изворима - у Басри и другим градовима на југу Ирака погубиле најмање 400 учесника побуне против централних власти.

1995. - Њемачки ратни ветерани и њихови амерички ратни противници, који су их поразили, заједнички су у Ремагену обиљежили полувјековни јубилеј пораза њемачке војске на Рајни, којим је убрзан слом нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату.

1996. - Тројица припадника америчких оружаних снага осуђена на затворске казне од 6,5 до седам година због тога што су 1995. силовала једну 12-годишњу дјевојчицу на Окинави, што је изазвало талас огорчених протеста и захтјева да америчка војска напусти то јапанско острво.

1998. - Италијански војни суд осудио бившег њемачког СС капетана Ериха Прибкеа на доживотну робију, прогласивши га кривим за најгоре звјерство током Другог свјетског рата у Италији - масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима.

1999. - Умро амерички филмски режисер Стенли Кјубрик, једна од најконтроверзнијих личности свјетског филма, чија је амбиција било стварање само "коначних дјела" - савршених производа. Филмови: "2001: одисеја у свемиру", "Паклена поморанџа", "Др Стрејнџлав", "Спартак", "Убијање", "Узалудна пљачка", "Стазе славе", "Лолита", "Бери Линдон", "Исијавање", "Фул метал џекит", "Широко затворених очију".

2000. - Међународне снаге на Косову преузеле су надзор у граничном појасу на југу Србије након што су у том подручју избили сукоби између српске полиције и Албанаца.

2000. - Четрнаест Срба и седам француских војника Кфора повријеђено је у пуцњави у сјеверном дијелу Косовске Митровице.

2001. - Високи представник у БиХ Волфганг Петрич смијенио Анту Јелавића са мјеста члана Предсједништва БиХ, Иву Андрића Лужанског као делегата у Представничком дому, те Марка Токића и Здравка Батинића са свих функција. Њима је забрањено да обављају било коју функцију као и да излазе на изборе.

2003. - Замрзнути банковни рачуни српског бизнисмена Момчила Мандића и предсједника Скупштине града Српско Сарајево Милована Бјелице због "постојања јасних доказа" о њиховој умијешаности у мрежу која помаже скривање Радована Караџића. Амерички амбасадор у БиХ Клифорд Бонд саопштио да су САД, у складу са извршном уредбом америчког предсједника, блокирале имовину Момчила Мандића и Милована Бјелице, те "Манко оил компани" и "Привредне банке" Српско Сарајево.

2003. - Припадници Сфора ушли у војне канцеларије у згради Народне скупштине Републике Српске и Генералштаба ВРС. Сфор саопштио да су акције усмјерене против "антидејтонских активности".

2004. - На посланичким изборима у Грчкој побиједила је десничарска хришћанско-демократска странка Нова Демократија Костаса Караманлиса, који је постао и премијер. Tиме је окончана 10-годишња владавина социјалистичког ПАСОК-а.

2019. - Шведска предложила оснивање међународног трибунала пред којим би се судило милитантима који су се борили на страни "Исламске државе" у Сирији, као што су били судови за истраживање злочина у бившој Југославији и Руанди.